Хемороиди су проширене вене испод слузокоже завршног дела дебелог црева и чмара. Изгледају као чворови, а зависно од узнапредовалости болести, могу бити различите величине (класификација 1-4) с испадањем и ван чмара. У завршном делу дебелог црва спој артерија и вена је директан, преко такозваних шантова, тако да се вене хемороида пуне директно из хемороидалних артерија. Ако су ти шантови стално отворени (хемороидална болест; ХБ), долази до повећаног протока крви кроз хемороидалне вене, проширења вена и увећања хемороида. Зато сва стања која доводе до повећаног притиска у венама завршног дела дебелог црева доприносе настанку ХБ – трудноћа, генетска слабост зидова вена, претерана гојазност, нередовна и неодговарајућа исхрана, проблеми с варањем, екстремни напори итд. Сматра се да се са хемороидима суочава свака друга особа од 50 и више година у развијеном свету.
Генерално, хемороиди крваре, боле или тромбозирају. Крварења иду од интензивних до ситних, дуготрајних, на које се не обраћа пажња, а могу довести до тешких анемија. Код тромбозе је бол најчећи разлог одласка на преглед. Основе превенције су здрава исхрана – цело зрневље, намирнице богате целулозом, довољно течности, а избегавање алкохола, пржених, масних или љутих јела – затим редовне контроле и физичка активност. Али, ако је генетика разлог настанка хемороида, превенција најчешће није довољна.
У зависности од стадијума и симптоматологије, хемороиди могу да се лече лековима и мастима; склерозантном терапијом (убризгавањем одговарајућих раствора који праве пролазну упалу вена, с њеним каснијим повлачењем); постављањем лигатура испод проширених вена и хируршким захватом. Поред класичне хируршке методе уклањања хемороида, која подразумева препарисање и одстрањење хемороидалних чворова на типичним местима, и подвезивање артерија које их пуне, данас постоји и ТХД метода трајног решавања хемороидалне болести.
За разлику од других хируршких метода, у ТХД процедури директно се делује на узрок настанка хемороида – подвезује се артерија која преко артеријско-венског шанта директно пуни хемороидалне вене. После затварања шантова нестају и симптоми ХБ.
ТХД процедура решава проблем узрочно и трајно. После ТХД интервенције драстично је мањи притисак у хемороидалним венама, хемороиди спласну и полако се сасуше. Баш зато је постала метода избора у развијеним земљама, класичне захвате је потпуно истиснула. Код класичне методе постоји одређени степен компликација – опоравак је тежак, може да траје данима, па и недељама, може доћи до оштећења сфинктера, сужавања ануса и слично. Затим, класична операција ради се у општој анестезији, док се ТХД изводи у локалној анестезији с интравенском аналгезијом.
Наравно, постоји и посебна припрема за ТХД операцију хемороида. То је специјални аноскоп са хладим светлом и уграђеном доплер-сондом повезаном с ТХД апаратом. Хирург, уз помоћ доплера, тражи хемороидалну артерију, па кад је лоцира, подвезује је на уласку у шант специјалним системом водилица. Постоји укупно шест артерија које треба пронаћи. Кад хирург затвори све шантове, проблем је решен, најчешће заувек.
ТХД процедура је минимално инванзивна. Пошто нема хируршког уклањања хемороида (ткива), анатомија чмара и околних ткива остаје очувана, касније нема болова, а неугодности су сведене на минимум. Процедура се изводи у локалној анестезији, минимално боли, а опоравак је брз. Пацијенти се обично после 24 до 48 сати враћају свакодневним активностима.
У Србији се ТХД метода примењује од почетка 2010. Те године су два лекара завршила школовање у Италији – један сам од те двојице – убрзо је стигла и опрема, оперисао сам више од 600 пацијената и резултати су охрабрујући.
Пише примаријус др сц. мед. Мирољуб Драшковић, специјалиста опште и васкуларне хирургије
