Да се лепота живота одласком у пензију и у зрелим годинама уопште не губи и да живот не мора да се сведе на дружење са даљинским управљачем, чување унука и одласке на пијацу, показало је осам жена старости између 61 и 83 године.
Оне су се пријавиле да учествују у плесном пројекту “Госпође“ балетског уметника и кореографа Александра Илића. Услов је био да немају никакво искуство у плесу и глуми. И нису имале, али је за њих тада почео нови живот. Училе су, вежбале, научиле и глуму и плес, дружиле се и здружиле. Са представом су гостовале на фестивалима, по болницама, домовима за стара лица.
Анита Панић, дугогодишњи телевизијски аутор и документариста, у овом пројекту нашла је идеју за документарни филм. Филмска екипа је оком камере три године пратила госпође. На вежбама, али и у приватном животу, где су још активније. Возе ролере, планинаре, иду на таи чи, јогу, милонгу, баве се фотографијом, пишу поезију… Зато их је публика у пуној дворани Културног центра Београда, где је филм „Госпође у најбољим годинама“ недавно премијерно приказан, поздравила дугим, дугим аплаузом.
