Шта се дешава са нашим организмом ако свако јутро за доручак једемо јаја? Нутрициониста Лазар Митрић из удружења „Сви на вагу“ разјашњује нам све појединости.
Недавно смо писали о фитнес инструктору који је појео 300 јаја за 10 дана како би увидео како ова намирница утиче на наше тело.
Јаја су више него хранљиви, златни рудник и добро утичу на нашу крвну слику и целокупно здравље, порука је нутриционисте Лазара Митрића.
„Једно велико јаје има 13 есенцијалних витамина и минерала, висококвалитетне протеине, а „тешко“ је само 70 калорија! Беланца садрже неке од висококвалитетних протеина, рибофлавин и селен, а вец́ина хранљивих састојака јајета налази се у жуманцету. То су витамин Д – јаје је једна од ретких намирница које природно садрже овај витамин кључан за здравље костију (тело искористи чак 90 % Ца из јајета) и имунолошку функцију.
Важни су и селен, холин, неопходан за нормално функционисање свих ћелија, лутеин и зеаксантин, антиоксиданси који смањују ризик од развоја катаракте и успоравају напредовање макуларне дегенерације повезане са старењем. Осим што су добар извор гвожђа (1,89 мг), снабдевају нас и протеинима (2,7 г).
*Уз све благодети, многи праве везу између уноса јаја, лоше крвне слике и кардиоваскуларних болести.
– Донедавно, препоручивало се да се ограничи конзумација јаја, посебно масних жуманаца које садрже холестерол, али нова истраживања показују да су ове препоруке застареле.
Шта то практично значи?
– То значи да ипак не треба претеривати. Умерена конзумација (1 јаје дневно) није повезана са лошим налазима у крви и срчаним обољењима. Потпуно здравим особама доктори саветују да не би требало да уносимо више од три комада дневно, ни за Ускрс. С друге стране, свакодневни омлети од више јаја, уз брдо сланине или кобасица нису пожељни.
*Многи ће и даље веровати да је само беланце здрава страна јајета.
– Морамо их разуверити јер, понављам, управо је жуманце оно које садржи неке од најбољих хранљивих материја, које јачају нашу крв и имунитет. Дакле, ако се неко одриче жуманца, одриче се фосфора и витамина Д, растворљивог у мастима, који подржава наше опште здравље, апсорбује и калцијум, помаже да одржимо јаке кости.
Ако не конзумирамо јаја, здрав раст и производња црвених крвних зрнаца не могу да буду на оптималном нивоу, губимо енергију, отежани су процес памћења и концентрација, а могућ је и настанак једне врсте анемије (мегалобластичне), због које се осећамо слабо, уморно.
Шта је са холестеролом?
– За почетак, треба знати да он није тако лош. Тачно је да жуманца садрже пуно холестерола, 185 милиграма има једно велико јаје (62 % дневног уноса), као и да се дуго веровало да конзумирање холестерола из јаја повећава његов ниво у организму. Међутим, то код здравих особа има релативно мали утицај на холестерол у крви. Јаје има и лецитин, који сузбија дејство холестерола и поспешује његову елиминацију из организма.
У проблему су они којима је дијагностикована болест, пре свега дијабетес, као и срчани болесници који не знају да стану кад им се у тањиру нађу сухомеснати производи, неки сиреви.
У чему је „квака“?
– Када је исхрана у питању, увек важи стара изрека да треба да једемо умерено. Тако је и са јајима. Седам жуманаца недељно представљају само добитак, а ко је и поред одлуке да их троши забринут за ниво холестерола, лако може да га провери. Биомаркери холестерола, који укључују добар и лош холестерол, ХДЛ и ЛДЛ, одређују се брзо, вађењем крви у лабораторији.
А шта је са оним јајима које користимо за прављење разних јела, колача?
– Јаја су незаобилазна у кухињама широм света, па тако и код нас јер се јела с њима лако спремају, укусна су, а уз то и идеална за сваки период живота. Ако се с овом храном не претерује, не треба претерано ни бринути.
Без обзира на све што сте рекли, биће и даље сумњичаваца.
– Вратимо се на научнике. Доказали су такође, супротно увреженим мишљењима, да ако 12 недеља конзумирамо нискокалоричне намирнице, али уз њих свакодневно једемо по два јаја, холестерол неће да се повећа. А како неки током овакве дијете чак и ослабе, анализа крви ће показати да се ниво холестерола смањио.
