Људи се најчешће жале на различите алергије и хронични умор праћен неквалитетним спавањем и несаницом
Временске промене које утичу на наш организам укључују промене температуре, УВ зрачење, влагу, ветар, притисак, кишу, грмљавину и јонизацију. Међу најрањивијим групама су људи средњег доба, посебно жене, иако може да погоди било кога – од беба до најстаријих. На то колико појединце погађају ова стања указује и чињеница да у неким медитеранским земљама југовина – тешко време – представља олакшавајућу околност код неких кривичних дела.
Пошто сезонске промене времена и следственог начина живота представљају стресну промену за организам, веома је значајно да предупредимо настанак поремећаја, како психичких тако и физичких.
И раније сам често наглашавала да промене – стрес, саме по себи, нису штетне, али да може да буде веома штетан начин на који сваки појединац реагује на стрес, па зато мислим да треба да се подсетимо сазнања доктора Ханса Сељеа, који је увео термин „синдром општег прилагођавања“ да би описао начине на које је тело принуђено да се прилагођава у свакодневном животу.
Једна од најчешћих тегоба на које се жале наши пацијенти , а посебно они који пате од различитих алергија, јесте хронични умор праћен неквалитетним спавањем и несаницом. Пошто је несаница један од првих злослутних знакова по ментално здравље, значајно је да се благовремено реагује и тако предупреди развој озбиљнијих психичких поремећаја као што су јако изражена анксиозност , депресија, па чак и најтежи душевни поремећаји као што су психозе.
Иако умор може да буде једини проблем, он је повезан са бројним чиниоцима и показатељима. Његова права природа није прецизно дефинисана, али генерално може да се посматра као веома активно стање, што звучи парадоксално. Постоје докази о сузбијању имунитета. Код многих пацијената јавља се функционални недостатак природних ћелија-убица. Они имају прилагодљив – компромисан имуни систем, који је истовремено и слаб и хиперактиван и доводи до чешћих појава алергија.
Кад год је неки орган принуђен да ради прековремено због неког примарног недостатка, долази до његовог увећавања. Као и обично, исхрана је у основи комплетне медицинске дијагнозе, нарочито када је реч о хроничном умору. Докази засновани на научним истраживањима показују да је неподношење неке хране узрок умора, па чак и да је он заправо сигнал упозорења да је реч о таквој храни и да треба нешто да променимо.
