Старење је сложени биолошки процес праћен смањивањем функције органа и ткива. Сви органи су подложни старењу и евидентним променама па тако и ткива усне шупљине и зуба у њој. Како се удео старије популације у свету убрзано повећава, тако се повећава и интерес за орално здравље старијих особа.
Орално здравље представља важан део општег здравља, и оно укључује здравље зуба, пародонталног ткива, слузокоже уста и пљувачних жлезда. Повезаност између оралног и општег здравља посебно је видљива код старије популације – опште болести повећавају ризик за настанак оралних болести, док лоше орално здравље представља ризик за погоршање општег здравља.
Појава општих обољења повећава се с годинама, тако да је њихова учесталост већа код старије него код млађе популације, што за последицу има директни или индиректни утицај на здравље усне шупљине. Системске болести које могу утицати на оралну слузокожу јесу болести срца и крвних судова, смањена респираторна функција, ендокринолошке и промене неуролошке функције, као и имунолошки, бубрежни и психички поремећаји. Често се симптоми болести појединих система органа могу манифестовати прво у устима и тако бити први знак да нешто није у реду са нашим здрављем.
Хроничне болести попут дијабетеса, кардиоваскуларних, неуролошких, реуматских и малигних болести могу изазвати појаву различитих неугодних симптома у усној шупљини – од печења и сувоће уста до гљивичних инфекција. Чест је проблем и смањено лучење пљувачке. Због немогућности испирања зуба и усне шупљине пљувачком, у устима се задржавају остаци хране што повећава склоност ка инфекцији оралне слузокоже и развоју каријеса.
Лоша и нередовна орална хигијена праћена узимањем различитих лекова код старијих особа може довести до упале гингиве, пародонтопатије или каријеса што може довести до убрзаног губитка преосталих зуба који су саставни део неке зубне надокнаде.
Губитак коштаног ткива узрокован остеопорозом представља значајан проблем у стоматолошкој протетици јер све врсте протетских радова имају кост као основу која одржава њихову стабилност. Када је коштана база код пацијената са остеопорозом изгубљена долази до немогућности адекватног протетског збрињавања пацијената – протеза је недовољно чврста и стабилна.
Старије особе често имају парцијалне или тоталне протезе које доприносе очувању естетике и функције зуба али и очувању величине доње трећине лица. Недостатак зуба или одговарајућих протетских надокнада доводи до смањеног тонуса мишића усана, те долази до „обарања“ углова усана и евентуалног настанка хеилитис ангуларис – жвале. Недостатак зуба такође узрокује и тешкоће у исхрани. Такве особе гутају недовољно сажвакану храну што може изазвати желудачне и цревне проблеме. Неодржавање одговарајуће хигијене протеза и усне шупљине може довести до запаљења непца због гљивичне инфекције кандидом.
Настанак лезија које се јављају као последица ношења протеза најчешће су бенигног карактера. Ипак, треба узети у обзир да се могу јавити премалигне и малигне промене. Неке премалигне лезије могу се малигно променити уколико постоје локални и општи предиспонирајући фактори (пушење, конзумација алкохола итд).
Дакле, потребно је континуирано радити на јачању свести о бризи за орално здравље становништва који се налази у “златном добу” наглашавајући, при томе, важност свакодневне редовне хигијене и редовних контролних прегледа код зубног лекара. Добро орално здравље може знатно допринети квалитету свакодневног живота особа које се налазе у старијем животном добу – због тога је веома значајна превенција и терапија оралних обољења.
И зато не заборавите на своје зубе јер осмех је једина крива линија која све исправља!
