Почетна » Пар из школске клупе се разводи: Како саопштити деци?
Психолог Вести

Пар из школске клупе се разводи: Како саопштити деци?

Љубав из школске клупе за некога је само сећање на прва заљубљивања, а за некога партнер за цео живот. Овакве срећнике околина сматра идеалним половинама и примерима правих љубави. Међутим, догађа се да и њих снажно додирну проблеми, кризе, неслагања, па и разилажења.

Чини нам се да, када дође до развода у оваквим случајевима, то много теже пада и некадашњим партнерима и њиховим најближима, него растанак од некога са ким нисте провели већи део живота. Јер и сами себе доживљавате као једно са партнером, он вам се подразумева у свакој мисли, промишљању, одлуци, сваком кораку напред и назад, храбрим и мање смелим плановима, обичним данима…

Ни не сећате се ко сте били без њега, а сада морате да се сусретнете са собом, након 10, 20, 30, па и више година. Али и са својом будућношћу, коју, највероватније, нисте тако ни планирали, дубоко уверени да је “то-то”, чим сте се тако рано препознали.

Шта се све губи када дође до развода од љубави из школских дана, са којом смо провели већи део живота, објашњава Јована Јестровић, мастер психолог и породични психотерапеут:

  • Који су најчешћи разлози који доводе до разлаза?

– Иако су заједно одрасли, ови парови понекад “другачије одрасту”. Неретко се дешава да имамо утисак да са неким идемо у истом правцу када смо у једној развојној фази, а након тога кренемо да се разилазимо. Такође, имала сам клијенте који су по 10, 15, па и 20 година заједно и који наводе да не знају шта се догодило и у ком моменту се партнер променио и почео да иде другим путем. Понекад се деси да страст у овим везама с временом замре и да један или оба партнера пронађу некога са ким је однос страственији и одлуче да напусте овог другог – објашњава Јестровићева.

  • Колико пута би овакви партнери требало да “мере пре него што пресеку”?

– У свом раду имала сам прилике да се сусрећем и са онима који много “мере” и са онима који су ову одлуку донели “преко ноћи”. Мој одговор би био да се ово време не разликује од времена у ком би требало да промишљају овакве одлуке било који други партнери – истиче Јестровићева.

  • Колико је то трауматично искуство за оба партнера?

– Ово искуство, чак и када се ради о заједничкој одлуци, није лако ни за једног од партнера. Дешавало ми се у пракси да су партнери долазили по савет како да саопште деци. У овим случајевима, ни оном ко “оставља” ни “остављеном” није лако и најчешће код оба партнера постоји велико преиспитивање. Оно што је доминантно заступљено је заправо велики страх од непознатог – закључује Јестровићева.

Ознаке