Да није било несрећних ратних дешавања на простору бивше Југославије, земља „од Вардара па до Триглава“ данас би имала више од 4,8 милиона пензионера (без Косова). То отприлике значи да би сваки пети становник био пензионер. И за „ону“ привреду и земљу каква је била Југославија оволики број пензионера био би превелики залогај.
Један од основних параметара којима се мери стабилност и самоодрживост пензијског система, који почива на принципима међугенерацијске солидарности, је однос између броја осигураника и броја пензионера. Бизмарк, који је и утемељивач овог принципа, установио је идеалан однос – седам осигураника на једног пензионера. У бившој Југославији он је био 3,5 : 1. А данас?
Данас у Словенији живи готово 690.000 пензионера или 29,86 одсто у односу на укупан број становника. Готово сваки трећи становник Словеније је корисник права на пензију. Однос између броја осигураника и корисника права стално се смањује и тренутно износи 1,37:1 у корист запослених, а не треба заборавити да је Словенија чланица ЕУ више од десет година.
Ни у Хрватској ситуација није ништа боља, ако није и тежа. Најмлађа чланица ЕУ сваког месеца обезбеђује средства за 1,25 милиона пензионера или 28,54 одсто у односу на укупан број становника. И у Хрватској, као и у Словенији, готово сваки трећи становник је пензионер. Додатан проблем представља веома неповољан однос између броја запослених и броја пензионера, који се смањује у континуитету, а тешко да се може задржати на садашњих 1,2:1.
Србија, као највећа република бивше Југославије, сваког месеца исплаћује пензије за 1,78 милиона пензионера или 24,4 одсто у односу на укупан број становника. У Србији је сваки четврти становник пензионер. Однос између броја запослених и броја пензионера је 1,42:1.
У Републици Српској живи више од 250.000 пензионера, односно, 18,79 одсто у односу на укупан број становника. Дакле, нешто више од сваког петог становника Републике Српске је директно на буџету Фонда. Однос између броја запослених и броја пензионера је на веома ниском нивоу и износи 1,14:1.
У Федерацији БиХ, однос између броја запослених и броја пензионера исти је као у РС, с тим да Федерални завод ПИО пензију исплаћује сваког месеца за готово 400.000 пензионера или 16,64 одсто становништва. Сваки шести становник Федерације БиХ је пензионер.
Некада најнеразвијенија, најсиромашнија и најјужнија република бивше Југославије, Македонија, данас има најповољнији однос између броја запослених и броја пензионера, који се креће 1,8:1. Фонд ПИО Македоније има 310.000 пензионера. Македонија има и најповољнији однос између укупног броја становника и броја пензионера, сваки седми становник је пензионер или 14,8 одсто становништва чини пензионерска популација.
Најмања република бивше Југославије, Црна Гора, има и најмањи број пензионера, „свега“ 120.000 или 17,77 одсто у односу на укупан број становника. Сваки шести становник је корисник права на пензију. Са 1,58:1 Црна Гора се налази одмах иза Македоније када је у питању однос између броја запослених и пензионера.
Статистика је неумољива и говори нам да се пензијски системи држава насталих на простору бивше Југославије налазе у веома незавидној ситуацији и без помоћи државних буџета и обезбеђења додатних средстава потребних да би се исплатила дата права, висина пензије у свим овим државама била би готово преполовљена.
Пише: Младен Милић, директор Фонда ПИО Републике Српске
Извор: Независне новине
