Ове године ће се за пензије у Србији издвојити око 4,2 милијарде евра. Пензијски фонд ће путем доприноса запослених прикупити око три милијарде евра. Из државног буџета ће стићи око 1,2 милијарди евра недостајућих средстава за исплату пензија и још око 600 милиона евра за здравствене и социјалне трошкове пензионера који се такође покривају из касе Пензијског фонда, укупно око 1,8 милијарди евра.
И управо тих 1,8 милијарди евра ствара нервозу министру финансија кад кроји буџет и свако смањење тог издатка би га силно радовало. Да не спомињемо ММФ који, кад у Србији гледа расходе буџета, прво упире прст на, по њему, превелика издвајања за пензије. Тако се створио утисак, хтело се то или не, да су пензионери за државу и друштво некакав сувишан „мртав терет“. Непотребан трошак који захтева додатна велика средства из заједничке касе и само квари напоре за стабилизацију јавних финансија, повећава буџетски дефицит и јавни дуг. Одатле толика повика да су пензије сувише велике, па их зато треба смањити а радни век продужити.
Да ли је баш тако и да ли су пензионери заиста некоме нешто дужни?
Прво, три милијарде евра, или око 62 одсто средстава за пензије прикупља се путем доприноса, по принципу да увек они који раде финансирају пензије оних који су завршили радни век. То ваљда није спорно и нема везе с државним буџетом.
Друго, као што је речено, држава ће ове године у Пензијски фонд пребацити око 600 милиона евра за трошкове здравственог осигурања пензионера, за негу и помоћ пензионерима, за покривање погребних трошкова и слично. Дакле, ова средства уопште не иду за исплату пензија.
Остаје још 1,2 милијарде евра, и то је једина чиста ставка одакле се из пореских и других прихода буџета обезбеђују недостајућа средства за пензије.
Међутим, ако су пензионери и „потрошили“ те паре из буџета, да ли су заузврат у буџет нешто вратили?
Може се лако показати да пензионери сами финансирају (покривају) додатна издвајања из буџета за пензије и да никоме нису ништа дужни.
Како? Тако што трошећи своје пензије истовремено издашно пуне државни буџет. У цену сваке куповине у самоуслузи за храну и друге потрепштине укључен је и порез на додату вредност (ПДВ) у просеку од 16 одсто. На сву другу робу најчешће плаћају 20 одсто. У рачунима за комуналије, ТВ, телефон, интернет, опет је укључен ПДВ, по правилу 20 одсто. У великим рачунима за струју, поново ПДВ. Кад купују кафу, дуван, алкохол и друго пиће, гас и бензин, осим ПДВ плате и повелики посебан порез (акциза), што све пуни државну касу. Ако има стан, пензионер плаћа и порез на имовину.
Пензионери са својим малим пензијама нити штеде, нити путују у иностранство. Целу пензију потроше у Србији, уз то потроше још немали део дознака из иностранства. На тај начин 1,75 милиона пензионера у државни буџет годишње врати више од једне милијарде евра. А колико се из буџета додатно издваја за пензије? Па баш толико – око 1,2 милијарде евра.
Многи ће рећи, па шта, и сви запослени, трошећи своје плате и друге приходе, враћају путем пореза још више новца у буџет. То је, наравно, тачно, али њих нико не прозива да само троше, а ништа не стварају. Зато је претходна рачуница важна. Пензионери нису никоме ништа дужни и не представљају никакав додатни трошак за државу. Зато имају пуно право да захтевају да им се зарађене пензије исплаћују у пуном износу, без икаквих умањења и симболичних враћања.