Иако се за пензионере обично мисли да имају фобију од нових технологија, статистика показује нешто сасвим друго! Наиме, већина сениора свакодневно сурфује интернетом, имају профиле на друштвеним мрежама и све више купују онлајн!
Многе компаније избегавају да производе намењене пензионерима рекламирају путем друштвених мрежа и интернета, али у томе веома греше, јер сениори почињу да све више купују – онлајн. Старије особе су, истина, опрезније и мање од млађих троше новца у афекту, али податак да 75 одсто пензионера, старијих од 75 година, сваког дана прегледјау садржај на интернету је изузетно охрабрујућ. Такође, још је занимљивија информација да 82 одсто пензионера (старости од 65 до 69 година) у западним земљама свакодневно користе интернет. И старији од 80 година имају контакт са виртуалним светом – њих, чак, 40 одсто!
У САД и ЕУ земљама су приметили да се пензионери приликом куповине преко интернета понашају исто као њихови унуци миленијалци. На питање, шта прегледају на интернету, 82 одсто пензионера је одговорило – друштвене мреже! Они веома брзо науче да коментаришу и – лајкују.
Сениори воле и видео садржаје, исто као и њихови унуци, а то значи да половина пензионера корисника интернета свакодневно садржаје на Јутјубу као што су смешни снимци, слатке животиње, како нешто направити или поправити.
Иначе, шокантан је податак да старија популација има 28 одсто удела у светској интернет куповини, а овај проценат се сваке године повећава, за разлику од осталих, млађих генерација. У САД су велике компаније већ закључиле да им се највише исплати да улажу у пензионере, јер ће до 2035. године у овој земљи вити више пензионера него младих до 18 година. Тачније, до 2030. године ће сваки пети Американац бити пензионер.
Сличан је тренд и у Европи, па и у Србији, јер како време пролази људи који су навикли да раде на компјутерима све више одлазе у пензију, па не чуди што се одлучују да купују и плаћају рачуне путем интернета.
Ипак, старија популација жели другачије портале, а једна аустралијска банка је то најбоље објаснила: Пензионери прво оду у радњу да опипају производ, а онда га купе јефтиније преко интернета. У сваком случају, старији онлајн купци воле једноставне сајтове, који нису компликовани, јер чим их нешто збуни – траже нову интернет адресу. Такође, поверење је најважније, па уколико се сениорима допадне прва куповина преко интернета настављају даље.
РЕЧНИК
онлајн – интернет мрежа
миленијалци – генерација рођена од 1980. до 2000. године
друштвене мреже – Фејсбук, Инстаграм, Твитер на којима се оставе подаци и људи размењују слике, музику или размишљања, а остали их коментаришу
Фб – скраћеница од Фејсбук
лајк – кликом на сличицу „палац на горе“ корисник даје на знање да се слаже
Јутјуб – интенет канал са видео снимцима
портал – интернет адреса
пратиоци или фоловери – пријатељи на друштвеним мрежама
Српски пензионери играју игрице
36 % пензионера користи рачунар
73% домаћинстава Србије има интернет
Захваљујући бесплатним обукама за коришћење рачунара, све јефтинији паметни телефони и пакети у којима оператери дају кабловску телевизију и интернет, али и чињеница да у Србији у једном дому живи неколико генерација, довели су до тога да наши пензионери имају редован приступ интернету.
У Србији 72,9 одсто домаћинстава има свакодневни приступ интернету, што је према подацима Републичког завода за статистику, 3,2 милиона људи. Скоро 40 одсто српских пензионера користи рачунар и има приступ интернету. Виртуелни свет више воле мушкарци старости од 55 до 74 године (њих 40 одсто), него жене – само 31,6 одсто жена исте старости.
Наши пензионери највише прегледају вести и слике на интернету, путем Скајпа разговарају са децом у иностранству. Већина има Вајбер, како би јефтино слали поруке. Сви имају неку игрицу на телефону или знају да их укључе на заједничком кућном компјутеру. Многи играју игрице свакодневно!
Међутим, старији од 70 година не баратају куповином преко интернета, нити плаћају рачуне. Занимљиво је да, ипак, већина има неки профил на друштвеним мрежама, па коментаришу, лајкују и „каче“ слике. На почетку се умреже са члановима породице, па родбином, онда комшијама и пријатељима, затим траже старе школске пријатеље, да би на крају почели да шаљу захтеве и непознатим људима.
Дрљача воли Твитер, а Лепа Лукић Фејсбук
1.375 пријатеља на Фејсбуку има Власта Велисавлјевић
2.060 Ера Ојданић пратиоца на Инстаграму
8.481 пратилаца има Тања Бошковић на Фејсбуку
11.597 пријатеља на Фб има верица Ракочевић
14.234 пратилаца има Бора Дрљача на Твитеру
250.774 пратилаца има Лепа Брена на Инстаграму
Многе познате личности у трећем добу имају профиле на друштвеним мрежама. Један од најстаријих је глумац Власта Велисављевић који има 92 године и 1.375 пратиоца на Фејсбуку! Ова легенда глумишта редовно користи вајбер, јер може да шаље бесплатне поруке у иностранство.
Највише пратилаца има Лепа Брена којој 250.774 људи шаље срца на Инстаграму, али она не одржава сама свој профил, већ плаћа друге да то раде и најављују њене концерте.
За разлику од ње, Лепа Лукић има 1.375 пратилаца на Инстаграму и 5.519 на Фејсбуку, али очигледно сама качи слике, дели музику и одговара на коментаре. Верица Ракочевић има 11.597 пратилаца, а од ње је популарнији Бора Дрљача са 14.234 „фоловера“. Он, међутим, више воли Твитер и редовно обавештава јавност, слично као и Доналд Трамп, шта мисли, где путује и шта ради.
Ера Ојданић има само 2.060 пријатеља на Фејсбуку, што не чуди јер није много активан као Лепа Лукић којој често пишу обожаваоци и она им уредно одговара.
