Резултати последњих истраживања показују да плес није само фантастичан за подизање расположења, већ и да драстично смањује ризик од кардиоваскуларних обољења.
Научници Сиднејског универзитета проучавали су током десет година популацију од 48.000 рекреативаца који немају никаквих кардиоваскуларних проблема, како би уочили начин на који рекреација утиче на здравље.
Овом студијом је најпре обухваћен плес, а установљено је да особе које се баве плесом имају чак 46 одсто мањи ризик од настанка кардиоваскуларних болести у односу на оне који се никад нису бавили плесом.
У плес се, међутим, не убраја њихање уз музику – потребно је убрзати пулс, барем накратко остати без даха и фино се презнојити.
– Популарни састав The Bee Gees је то одлично опевао – „Сви би требало да плешемо“ – каже Дафна Мером, професор Синдејског универзитета. – Наше деценијско истраживање је показало да је плес одлична превенција кардиоваскуларних обољења. Интересантно је да, у поређењу с брзим ходом, плес редукује ризик смртности од кардиоваскуларних болести за додатних 21 одсто. Поједини стилови плеса, попут класичних плесова и фолклорних игара, кроз покрет симулирају веома интензивне тренинге, а већ је познато колико позитивног утицаја физичка активност има по наше здравље. Другим речима, плес је прерушено вежбање – закључује научница.
У многим културама, плесачи остају верни овој дисциплини до краја живота, било да је реч о професионалцима или рекреативцима. С обзиром на то да је плес љубав за цео живот, категорија људи која је лојална плесу не опада, као што је то случај с неким другим физичким активностима.
Професор Емануел Стаматакис, такође са Сиднејског универзитета, истиче да је друштвени фактор пресудан у избору плеса као рекреације и забаве.
– Плес, као ретко која вештина, промовише и тај друштвени моменат – објашњава Стаматакис. – Кад се укомпонују покрет, кореографија, контакт и социјална интеракција, настаје моћна комбинација која уклања стрес, поправља расположење и поспешује здравље, нарочито рад срца – тврди доктор.
