Већина људи се опире променама, нарочито ако их оне лично погађају. Романописац Лав Толстој рекао је да „сви размишљају о мењању света, а нико о мењању себе”.
Иронична је чињеница да су промене наизбежне. Сви се с њима морају суочити. С друге стране, развој је ствар избора. Можете одлучити да се развијате, или да се борите против развоја. Али знајте следеће: Људи који нису спремни да се развијају, никад неће остварити свој потенцијал.
Развој је одлука која може бити једна од најважнијих одлука у вашем животу. Људи који остварују свој потенцијал јесу људи који се стално и упорно баве самоусавршавањем. Зато се определите за живот личног развоја, који има одређена правила и препоруке.
Почните да се развијте већ данас, прва је препорука.
Будите спремни да учите. Важно је оно што научите након што сте убедили себе да већ све знате.
Усредсредите се на лични развој, а не на лично испуњење.
Немојте да останете задовољни тренутним достигнућима.
Учите непрестано.
Концентришите се на неколико главних тема у том процесу.
Направите план личног развоја, напишите га.
Платите цену личног развоја.
Нађите начина да примените оно што сте научили.
Тибетански будистички идеал је да се појединац развија зарад других и да духовни напредак зависи од комбинације способности и датих могућности. Свака особа тежи правој срећи за себе, али та срећа може да се нађе само кроз саосећајност према другима.
Зато, једноставно, морамо да се осећамо добро како бисмо били у стању да другима помогнемо. Просвећење није само функција ума, већ укључује и тело, које и због тога треба да одржавамо у доброј форми и кондицији. Зато препоручујем и књигу „Древна тајна фонтане младости“ Петера Келдера и књигу „The New Biology Book“ Бруса Липтона (dr Bruce Lipton).
У „Књизи нове биологије“ научник др Брус Липтон показује да начин на који посматрамо догађаје и свет диктира нашу стварност. Начин на који видимо свет и своју околину одређује хемијску реакцију у телу, а она се даље манифеструје као осећање – оно што у психологији називамо основним расположењем добробити или нерасположењем, незадовољством. Ако према својој околини имамо позитивне мисли, то ће да произведе позитивна осећања, и обрнуто.
У нама постоје две основне емоције: љубав и страх. Ове две емоције могу да нас покрену или да нас блокирају. Страх блокира све добро што желимо у животу: успех, срећу, љубав, радост, исцељење, све! Љутња, замерање, бес, жаљење, то су аспекти страха, као што су радост, срећа, опраштање и здравље аспекти љубави.
У данашње време, кад смо са свих страна бомбардовани информацијам да нисмо сигурни, да нас угрожавају цунамији, земљотреси, економска криза, пропаст, рат, еколошке катастрофе… изузетно је важно да очистимо свој ум и заузмемо такозвани позитиван став према животу. И да радимо на сопственом развоју.
Сви размишљају о мењању света, а нико о мењању себе
Лав Николајевич Толстој (1828-1910)
Већина људи се опире променама, нарочито ако их оне лично погађају. Романописац Лав Толстој рекао је да „сви размишљају о мењању света, а нико о мењању себе”.
Иронична је чињеница да су промене наизбежне. Сви се с њима морају суочити. С друге стране, развој је ствар избора. Можете одлучити да се развијате, или да се борите против развоја. Али знајте следеће: Људи који нису спремни да се развијају, никад неће остварити свој потенцијал.
Развој је одлука која може бити једна од најважнијих одлука у вашем животу. Људи који остварују свој потенцијал јесу људи који се стално и упорно баве самоусавршавањем. Зато се определите за живот личног развоја, који има одређена правила и препоруке.
Почните да се развијте већ данас, прва је препорука.
Будите спремни да учите. Важно је оно што научите након што сте убедили себе да већ све знате.
Усредсредите се на лични развој, а не на лично испуњење.
Немојте да останете задовољни тренутним достигнућима.
Учите непрестано.
Концентришите се на неколико главних тема у том процесу.
Направите план личног развоја, напишите га.
Платите цену личног развоја.
Нађите начина да примените оно што сте научили.
Тибетански будистички идеал је да се појединац развија зарад других и да духовни напредак зависи од комбинације способности и датих могућности. Свака особа тежи правој срећи за себе, али та срећа може да се нађе само кроз саосећајност према другима.
Зато, једноставно, морамо да се осећамо добро како бисмо били у стању да другима помогнемо. Просвећење није само функција ума, већ укључује и тело, које и због тога треба да одржавамо у доброј форми и кондицији. Зато препоручујем и књигу „Древна тајна фонтане младости“ Петера Келдера и књигу „The New Biology Book“ Бруса Липтона (dr Bruce Lipton).
У „Књизи нове биологије“ научник др Брус Липтон показује да начин на који посматрамо догађаје и свет диктира нашу стварност. Начин на који видимо свет и своју околину одређује хемијску реакцију у телу, а она се даље манифеструје као осећање – оно што у психологији називамо основним расположењем добробити или нерасположењем, незадовољством. Ако према својој околини имамо позитивне мисли, то ће да произведе позитивна осећања, и обрнуто.
У нама постоје две основне емоције: љубав и страх. Ове две емоције могу да нас покрену или да нас блокирају. Страх блокира све добро што желимо у животу: успех, срећу, љубав, радост, исцељење, све! Љутња, замерање, бес, жаљење, то су аспекти страха, као што су радост, срећа, опраштање и здравље аспекти љубави.
У данашње време, кад смо са свих страна бомбардовани информацијам да нисмо сигурни, да нас угрожавају цунамији, земљотреси, економска криза, пропаст, рат, еколошке катастрофе… изузетно је важно да очистимо свој ум и заузмемо такозвани позитиван став према животу. И да радимо на сопственом развоју.
Сви размишљају о мењању света, а нико о мењању себе
Лав Николајевич Толстој (1828-1910)
\
Пише проф. др Андреја Краигхер Гузина
Илустрација Маја Гузина
