Званична статистика показује да је Србија једна од „најстаријих” држава у свету. У Европи смо у самом врху нација с најстаријим становништвом, међу првих пет. Ови подаци су и били повод за разговором с Бранкицом Јанковић, Повереником за заштиту равноправности.
Србија демографски спада у „старе” земље. Како се борити с изазовима који се односе на дискриминацију старијих?
– Према последњем попису просечна старост била је 42,2 године, а готово 1.300.000 људи старије је од 65 година. Све ово нас чини додатно одговорним да стварамо толерантно друштво које ће старијама обезбедити достојанствен живот. Зато се на све начине морамо борити против дискриминације, радити на заштити достојанства и обезбеђивању поштовања људских права, и градити међугенерацијску солидарност − каже Бранкица Јанковић. − То није само наша обавеза, то је морални императив у сваком одговорном друштву. Најтеже је, међутим, елиминисати стереотипе и предрасуде. Наш задатак је да изградимо позитивну слику о старости, као и да јавно признамо ауторитет, мудрост и свеукупан допринос старијих – истиче наша саговорница.
Који су најчешћи стереотипи и предрасуде о старијим особама?
– Важно је рећи да су предрасуде увек засноване на незнању, али и на пропустима у васпитању. Кад говоримо о старијима, најчешће предрасуде су да су досадни, џангризави, саможиви, да се често свађају, да се понашају као деца – објашњава Јанковићева. − Баналан пример, ког можда нисмо ни свесни, јесте да се често у разговору са старијима понашамо као да су деца, као да не могу да разумеју ако им се обратимо као што се обраћамо својој генерацији. Заправо, овде се не ради о лошој намери, већ о недостатку знања и свести да смо равноправни и да нас године не чине мање интелигентним, него искуснијим и мудријим. Стеротипи се такође односе на претпоставке да старији имају особине које су углавном негативне. Тако је, на пример, раширен став да су они углавном терет друштву, да су бескорисни, да су сенилни и болесни, да нису у стању да савладају нове вештине или нешто науче. Нажалост, управо су ови стереотипи и предрасуде најчешћи узроци дискриминације – истиче Повереник.
Рекли сте да постоји заблуда да су старији терет за друштво. Зашто такво мишљење о себи, често, имају и саме старије особе?
– У овој заблуди није само млађе, радно способно становништво, већ и велики број старијих има осећај ниже вредности, јер постоје традиционални модели који их смештају у такве улоге. Старији се осећају кривим уколико им је потребна помоћ најближих сматрајући да им тиме ремете и отежавају живот – каже Бранкица Јанковић. − Заборављају на свој вишедеценијски допринос друштву, локалној заједници, на чињеницу да су неког извели на пут, што на различите начине и сада помажу најближима. А ако мало боље погледате, старији често издржавају и себе и друге, било кроз плаћени или неплаћени рад. Наши родитељи нам чувају децу и учествују у њиховом васпитавању, кувају ручкове и обављају кућне послове, старије жене негују болесне чланове породице, многи од њих су активни и на волонтерским пословима… Сви ти послови имају своју цену која не мора бити изражена у новцу, а најмање можемо да им узвратимо поштовањем, пажњом и љубављу. Податак који то најбоље показује − тек свака четврта особа старија од 65 година има потребу за неким видом подршке за самосталан живот. Много чешће су старији подршка млађима – наглашава наша саговорница.
Старије особе често мисле да је њихово време прошло, а њиховим пензијама располажу најближи рођаци. Многи не схватају да је то заправо финансијско насиље.
– Ово врло често може бити увод у финансијско злостављање. Због велике незапослености и високог процента сиромаштва управо старији пензијама и другим примањима обезбеђују минимум егзистенције својој деци. То је у толикој мери постала пракса да старији остају без довољно новца за основне животне потребе: храну, лекове, одећу и обућу, али мисле и да је потпуно нормално и природно да пензије дају својој деци и унуцима. Случајеви насиља над старијима које врше најближи сродници због пензија или наследства нису ретки у црним хроникама у медијима. Старији често нису свесни да имају право да располажу сопственим новцем, да се не стиде сопствених потреба и да било каква врста жртве није добра ни за њих ни за њихове породице – наглашава Повереник.
Које активности Повереник за заштиту равноправности планира у наредном периоду и како охрабрити старије да вам се јаве уколико препознају дискриминацију?
– Борба против дискриминације над старијима један је од приоритета Повереника за заштиту равноправности. Осим што поступамо по притужбама, до сада смо имали велики број активности које смо спроводили с различитим организацијама које се баве овим проблемима. На сваком скупу који организујемо или на коме учествујемо охрабрујем и позивам старије да нам се обрате кад сматрају да су стављени у неравноправан положај и кад се неоправдано неједнако поступа према њима због година, инвалидитета, здравственог стања, пола – истиче наша саговорница. − Поводом Међународног дана старијих, 1. октобра, организоваћемо веома занимљив догађај у коме ћемо се сигурно сви препознати, а за сада ћу само открити да ће учествововати и наши млади „истеривачи дискриминације”. Верујем да ћемо с овог догађаја сви изаћи оплемењени сазнањем да године нису и не би требало да буду препрека за остваривање најразличитијих животних циљева – закључује Бранкица Јанковић.
Пише: Ивана ЛАБОВИЋ
