Редовне годишње контроле, одустајање од нездравих навика и редовна физичка активност након 60. године кључни су како бисмо златно доба дочекали витални и доброг здравља
С годинама наш организам почиње да се мења, и док неке промене уочавамо на телу, многе су скривене од очију и догађају се унутар њега. Иако је и генетика фактор који нам с годинама може помоћи или одмоћи, највећи број болести и последица старења можемо спречити уколико водимо рачуна о свом здрављу. Први корак који након шездесете године морамо предузети јесте превенција, а она подразумева корениту промену животних навика и најважније – редовне прегледе код специјалиста. Превенција је најјефтинији и најлакши начин да спречимо или значајно одложимо обољења и тегобе.
Како старимо, наш имуни систем природно слаби, а како се мање и крећемо, трпе наши мишићи, кости, унутрашњи органи. Најновија светска истраживања показала су да је чак 40 одсто свих смртних случајева особа старијег животног доба изазвано неком инфекцијом. Зато о здрављу морамо почети да мислимо данас.
Превентива се може поделити у три фазе, у зависности од година, као и постојања одређених обољења и лекова које користимо.
ПРВИ НИВО ПРЕВЕНЦИЈЕ
Особе старије од 60 најпре би требало да промене досадашњи стил живота, али је важно имати на уму да они који пате од неке хроничне болести морају најпре да се консултују са својим лекаром.
Обавезна физичка активност – Кретањем и вежбама прилагођеним старосној доби спречићемо настанак дијабетеса, кардиоваскуларних болести, депресије и гојазности. За људе старије од 65 година довољно физичке активности значи и пола сата шетње дневно, а уколико желе да се баве нешто интензивнијим обликом рекреације, најбољи савет је да се консултују с лекаром.
Оставите цигарете – Бројна истраживања потврдила су да је пушење један од главних узрока појаве најтежих обољења код особа оба пола, попут различитих оштећења плућа, нарушавања циркулације и појаве канцера. Престанак пушења, у било ком добу, значајно смањује ризик од развоја ових болести. Ако вам снага воље није довољно јака, на располагању су вам фластери, саветовалиште, разговор с људима који су успели да оставе цигарете. Ваш лекар опште праксе најбољи је саветник и увек му се можете обратити за помоћ.
Правилна исхрана – У јеловник уврстите више воћа, поврћа и рибе. Препоручују се намирнице богате омега 3 масним киселинама, сојино уље, коштуњаво воће, немасно месо попут ћуретине и пилетине, док се старијима од 50 година саветује више млека, јогурта и сира, јер се с годинама повећава потреба тела за калцијумом.
Вакцинација – Године и употреба различитих медикамената временом знатно слабе имуни систем, због чега су старији подложнији различитим инфекцијама. Грип: да бисте се заштитили од грипа, особама старијим од 60 година препоручује се да се вакцинишу против тог вируса у периоду од септембра до новембра. Вакцинацију би требало да избегавају само они који су алергични на неки састојак из вакцине или на јаја. Пнеумонија: све особе старије од 65 година требало би да приме вакцину против запаљења плућа. Они који су је примили пре 65. године, а нису је обнављали последњих пет година, требало би то поново да учине. Дифтерија и тетанус: одрасли који никад нису примили вакцине против ових обољења требало би да добију две дозе у размаку од једног до два месеца, док се трећа добија након шест до 12 месеци. Не би требало да се вакцинишу само они који су склони алергијским реакцијама.
Редовна контрола код зубара – Можда не знате, али редовни стоматолошки прегледи значајно спречавају појаву многих инфекција, како оралних тако и дисајних. Истраживања су показала да поједине бактерије из уста могу да изазову озбиљне срчане проблеме, па чак и канцер, због чега је орална хигијена од пресудне важности.
ДРУГИ НИВО ПРЕВЕНЦИЈЕ
Односи се на могућност уочавања првих симптома неких од најтежих обољења, јер се у почетним фазама много лакше побеђују. У овом кораку говоримо о редовном скринигу – прегледима које је након шездесете обавезно обављати једанпут годишње.
Рак простате: реч је о болести која је водећи узрочник смртности код мушкараца старијих од 75 година. Зато је важно да након шездесете редовно иду на уролошке прегледе.
Рак дојке: женама старијим од 55 година препоручује се редовна контрола дојки (самопреглед или преглед код лекара), као и мамографски преглед на сваких годину дана или једном у три године, зависно од година и препоруке лекара.
Рак дебелог црева: један је од најчешћих канцера у нашој земљи. Особе које припадају ризичној групи, укључујући и оне с генетском предиспозицијом (ако су у породици имали случајеве оболевања), требало би да у старијем животном добу једанпут годишње носе столицу на преглед и обаве анализу крви. У консултацији с лекаром, препоручује се и колоноскопија.
Рак грлића материце: папа-тест препоручује се женама до 65. године редовно, док код старијих није обавезан тако често (осим у случају да никад раније није рађен).
Дијабетес: у ризичној групи су људи који у породици имају оболеле од дијабетеса, као и они које мучи вишак килограма. Неопходно је, у зависности од препоруке лекара, редовно контролисати ниво шећера у крви и урин.
Кардиоваскуларне болести: фактори попут пушења, високог крвног притиска и холестерола имају значајну улогу у настанку срчаних проблема. Препоручује се провера рада срца – ЕКГ, али како он не може да укаже на све проблеме, лекар ће одредити и друге тестове.
Депресија: уобичајена болест код старијих од 65 година. Уколико сумњате да патите од депресије, најбоље је да се најпре обратите лекару опште праксе који ће вас упутити на праву адресу.
Деменција: може бити последица Алцхајмерове или неке друге болести. Њено напредовање може се зауставити или успорити у значајној мери уколико се симптоми препознају благовремено.
ТРЕЋИ НИВО ПРЕВЕНЦИЈЕ
Обухвата пацијенте старијег животног доба који већ болују од неке хроничне болести. Он је највише фокусиран на праћење тока обољења и примену терапије. Међутим, базира се и на примени одговарајућих превентивних мера да не би дошло до погоршања здравственог стања. Он подразумева редовну контролу и консултацију с лекаром.
