Магазин Пензија покренуо је пројекат „Интернет трећег доба“ који је намењен популацији 50+, односно активној и надолазећој популацији пензионера. У овиру овог пројекта представљамо вам текстове из области психологије које пише професор доктор Андреја Краигхер Гузина, психоаналитички психотерапеут.
На предавањима непрестано понављам да су пет најгорих отрова за човека: љутња, туга, страх, брига и похлепа, и да су ти отрови узрочници болести. То нисмо ми измислили, већ то хиљадама година тврде традиционалне медицине. Само ми на Западу верујемо да болест долази споља или да је наследна. Тиме правдавамо нашу пасивност јер ако верујемо да су узроци споља, онда је и одговорност споља.
Кад кажем да осећања трују, то није само песничко изражавање. Ако не верујете, погледајте како осећања утичу на поједине органе.
Кад смо љути, долази до застоја у раду јетре. Одатле потиче израз „иде ми на јетру” или „ждере ми јетру”. Зашто за нешто што нас љути не кажемо да нам угрожава бубреге или плућа? Очигледно одувек знамо исто што и традиционална кинеска медицина. Истина је увек једна, без обзира на то да ли сте Србин или Кинез.
Осећај љутње онемогућава нормалан рад јетре која је изузетно значајна за чишћење крви. Ако је јетра блокирана љутњом, отровани смо!
Слично се дешава кад осећај жалости саботира исправан рад плућа, другог органа задуженог за детоксикацију. Како дишете кад сте тужни? Дубоко и опуштено? Ма какви! Дишете као риба на шкрге – плитко и у грчу. Зато не кажемо случајно „стегла ме туга” или „туга гуши”. Туга непосредно утиче на дисање и дебело црево и зато дишемо плитко и имамо тешкоће с варењем, затвор.
Последица и једног и другог је да се у телу задржавају отрови које нисмо избацили дисањем или столицом. Крв не добија довољно кисеоника и у њој се задржава превише угљен-диоксида. То спречава пренос одређених хранљивих материја и, у крајњем случају, тера ћелије да се прилагођавају деловању без кисеоника. Тако настају ћелије рака.
И трећи орган за детоксикацију − бубрези, под јаким су утицајем осећања, првенствено страха. Каже се „смрзао сам се од страха” и „пребледео сам од страха”, а бубрези се од страха одједном скврче и дође до застоја у филтрирању и чишћењу крви. Последица је поремећај циркулације због чега су нам ледене руке и ноге. Што страх траје дуже, последице су теже.
Бубрези контролишу и мишиће који стежу врат мокраћне бешике и чмар. Ако су блокирани од страха, попуштају и не могу да контролишу сфинктере (мишиће стезаче) испуштања столице и мокраће. Одатле изрази „ус… сам се од страха” или „уп… сам се од страха”.
Бриге нас трују непосредно. Погађају првенствено варење – желудац, слезину и гуштерачу. Органи су у грчу, не могу да обаве свој задатак, и најквалитетнија храна може да постане отров јер неће исправно да се свари, заостаће у систему. Уместо добро сажвакане, киселином и ензимима обрађене хране, у црева долази полусварена храна, а таква је одлична подлога за патогене организме и њихове отпадне производе, који нас убрзано трују.
А шта је с похлепом? Тај отров дотиче свакодневно с вестима из земље и света. За похлепне људе кажемо да су тврдог срца и то је веома тачан опис.
Похлепа погађа срце и танко црево. Помама за парама испољава се аритмијама и неправилностима рада срца. Похлепа успешно ствара и сва остала већ поменута осећања. Човек живи у сталном страху да би могли нешто да му отму, да ће да пропадне или се оптерећује тиме да још више нагомила, па брзо почне да доживљава и друга токсична осећања.
Да ли вам је сада јасније зашто кажем да су тих пет отрова основ за већину болести које данас познајемо?
Кад се љутња, туга, страх, брига и похлепа стално понављају и непрекидно нападају одређене органе, стварају слабе тачке (мед: locus minoris). Тако се код вечито тужних јављају хроничне тешкоће дисања (астма, бронхитис), вечито забринути лоше варе, увек љути и разочарани имају тешкоће с јетром, а стално уплашенима седи коса, заказују органи за репродукцију, имају лошу циркулацију, пате од упала мокраћне бешике…
