Шта се догађа кад мушкарац, мој исписник, офарба косу? Сви једва чекају да се дотични удаљи како би могли да јаве мобилним телефоном на какво су чудо налетели
Када жена офарба косу, па притом једном недељно мења њену боју, хваљена је као особа која води рачуна о свом изгледу. У косама дама на естрадној сцени могу се пронаћи вриштеће боје, које није користио ни Ван Гог. Али тај избор боја има оправдања, јер се на тај начин вриштање власнице фризуре удвостручава и спаја две уметности – ликовну и музичку.
Највећом похвалом власница офарбане косе сматра изјаву како има дивну косу, иако је свесна да тај детаљ није њен, већ представаља предмет ручне израде, који је накнадно додат. Увредом би сматрала изјаву којом се хвали њен природни тен, а не нова фризура.
Додуше, стално се питам да ли верују једна другој када чују похвале, које често не одговарају истини? И како се изборе са сазнањем да их неко гледа у очи, а притом лаже? У ствари, одговор на ова два питања је једноставан: ја лажем тебе, ти лажеш мене и правимо се како једна другој верујемо.
У каталогу који рода покаже родитељима пре него што изаберу какво дете желе да им донесе нема зелене, плаве, наранџасте или розе косе. Мислим да је то један од главних разлога што роде све ређе залазе у ове крајеве, јер су схватиле да их нико више не схвата озбиљно. Преселиле су се у крајеве у које хемија још није ушла. Тачније – преселиле су се у сиромашније крајеве у којима људи не руше њихова гнезда ушушкана на врху димњака, јер знају да се деца праве у зноју лица свог, а и шире, што би рекли политичари.
Шта се догађа кад мушкарац, мој исписник, офарба косу? Сви се праве луди као да не примећују промену, а притом једва чекају да се дотични удаљи како би могли да јаве мобилним телефоном на какво су чудо налетели. А највише се прави луд власник новоофарбане косе. У његовим очима се може видети ненадана сигурност, која почиње да се топи ако уследи овакво питање: „Нешто ми чудно изгледаш! Зашто не скокнеш до лекара?“
Неофарбана, а чудно очешљана коса, такође може изазвати исто питање. Ниједан фризер не може да смисли оно што падне на памет мушкарцу коме је мољац ушао у косу! Још ако се докопа жениног лака за косу! Таква гнезда не може ни ластавица да направи! Такве надстрешнице не може да смисли ни најбољи архитекта, осим ако није власник материјала од ког се прави наведена надстрешница.
Најбоља комбинација је везивање косе у репић саткан од неколико длака, јер делује фенси и подсећа на Атилу, званог Бич Божји. Корисници таквих фризура чак надмено гледају космате мушке примерке, а у очима им се чита злобна примедба: „Ко ти је крив што имаш косу, па не можеш да направиш перчин као ја!“
