Влада припрема предлог да се по хитном поступку и без јавне расправе доносе нови закон којим ће се дозволити увоз и промет ГМО и производа од ГМО на тржишту Србије
После сваколиких јада који су нас до сада задесили, сада траже да прихватимо да нас злотвори генетски модификују и да почнемо да ждеремо ГМО ђубре. Крајње је време да и Срби упуте свима у свету С. О. С. – Спасите (пре)Остале Србе! – барем од нама непотребне ГМО пошасти, која ће нас због троструко већег процента оболелих од канцера после „обогаћивања осиромашеним уранијумом“ још брже избрисати као народ.
Глобални протести против ГМО и хране произведене од њих одржавају се сваке треће суботе у мају у око 500 градова у свету, под слоганом „Марш против Монсанта”. Протести су посебно интензивирани после резултата двогодишњих истраживања на четири генерације експерименталних пацова који су потврдили да је ГМ кукуруз штетан по њихово (и људско!) здравље, а да је Монсантов тотални хербицид „раундап“ опасан за еколошку безбедност и потенцијално канцероген за људе.
Уважавајући слоган „Мисли глобално – делуј локално!“ написао сам текст Декларације о ГМО (против увоза, гајења, прераде и промета ГМО, што је у складу са Законом о ГМО из 2009. године), и супротно нашој изреци „нико није пророк у свом селу”, исту понудио на разматрање и усвајање самоуправи у мом родном Чачку и, веровали или не, одборници Скупштине града Чачка су једногласно усвојили предложену Декларацију о ГМО (30. јануара 2013). Ценећи да је то национално нужна и праведна борба за Србију без ГМО, у вишегодишњим заједничким активностима са већим бројем сарадника и организација остварена је јединствена победа народа у заштити националних интереса – једногласно усвајање две верзије текста Декларације о ГМО од свих одборника (без обзира на њихову припадност различитим партијама, покретима и групама грађана) у 136 скупштина општина и градова у Србији! То је јединствен случај у непартијским активностима грађана да одборници у чак 80,5% од укупно 169 општина и градова у Србији једногласно прихвате глас разума и добрих намера у заштити етичких, прехрамбено-здравствених, еколошко-безбедносних, производно-економских и дугорочних стратешких националних интереса народа и државе Србије!
Охрабрен четворогодишњим активностима у локалним самоуправама, као нестраначки посланик у овом сазиву Народне скупштине 5. маја 2017. године предложио сам да Скупштина донесе и кровну Декларацију о ГМО, која се од текста Декларације о ГМО једногласно усвојене у скупштинама 136 општина разликује само по додатном члану, који гласи: Обавезује се Народна скупштина Републике Србије да ће пре измена или допуна Закона о ГМО (2009) спровести референдум са питањем: Да ли сте ЗА или ПРОТИВ увоза, узгоја, прераде и промета ГМО и производа од ГМО? Председница Владе Ана Брнабић је убрзо доставила негативно мишљење (!?) на мој предлог кровне Декларације о ГМО, не наводећи ниједан разлог против!
На општу националну жалост, иако у Скупштини седе и „у име народа“ одлучују чак 223 (89,2% од укупно 250) посланика који живе на територији 136 општина чији су одборници усвојили Декларацију о ГМО, они су се као „партиократски послушници“ оглушили о ставове своје демократске базе у општинама и градовима где живе и били уздржани, изузев часних 11 народних посланика који су се изјаснили „за“. Тако је моја иницијатива, без иједног посланичког гласа „против“, остала мртво слово на папиру, и поред једногласне подршке преко 6.000 одборника у 136 општина!
Зашто владајућа већина не жели да се усвоји предлог кровне Декларације о ГМО и да распише референдум? Одговор сам сазнао из „инсајдерског извора“ пре неколико дана: у склопу убрзаног прилагођавања Преговарачком поглављу 30 за нама (никад!) доступну ЕУ, Влада припрема предлог да се по хитном поступку и без јавне расправе донесе нови Закон о ГМО, којим ће се дозволити увоз и промет ГМО и производа од ГМО на тржишту Србије! Последице такве евентуалне одлуке за здравље српских потрошача и нелојалне конкуренције српској пољопривреди и прехрамбеној индустрији биће катастрофалне за иначе веома неповољно здравствено стање и репродуктивну способност становништва демографски већ опустошене Србије. Шта грађанима и активистима против ГМО преостаје:
- Да писмом, СМС или имејл поруком, телефонским позивом или личним разговором захтевају од народних посланика из своје општине или града да гласају за предлог „кровне“ Декларације и обавежу Народну скупштину да распише поменути референдум.
- Да у преосталих њихових пет градова (Краљево – где су одборници чак два пута разматрали, али са већином „уздржаних“ и ниједним гласом „против“ нису усвојили Декларацију о ГМО, Сремска Митровица – тадашњи градоначелник, који у два мандата није аминовао да се на дневни ред стави разматрање Декларације, сада је министар пољопривреде и „иницијатор предлога“ новог Закона о ГМО којим се српско тржиште хране не продаје већ предаје компанијама које производе ГМО и увозничком ГМО лобију, као и Јагодина, Зајечар и Лозница) и 28 њихових општина поднесу захтев за разматрање и усвајање предлога Декларације.
Ако ни ово не успе, предстоји нам дуга и мукотрпна борба да прикупимо најмање 100.000 потписа и покренемо расписивање Уставом прописаног референдума и одлучивање народа.
