Сенилна дегенерација жуте мрље представља један од најчешћих узрочника трајног губитка вида у западном свету након 50. године живота.
У САД, обољење је присутно у око 10 одсто припадника популације старије од 65. година, а проценат заступљености повећава се с годинама старости. Код сенилне дегенерације жуте мрље губитак вида није потпун. Ово обољење карактерише губитак централног вида, док периферни вид остаје очуван. У својој одмаклој форми оболелима постаје отежано обављање свакодневних активности – читање, писање, вожња аутомобила, гледање телевизије, обављање кућних послова.
Поремећај захвата оба ока, с тим што су промене обично израженије на једном оку. Настаје као последица удруженог дејства више фактора – наслеђа, метаболичких и функционалних поремећаја, укључујући висок крвни притисак, гојазности, повећаног нивоа масноћа у крви, пушења и атеросклерозе. Патолошке промене карактеристичне за ово обољење захватају жуту мрљу (макулу), а то је део мрежњаче одговоран за најјаснији вид, прецизно распознавање детаља, облика и боја. Не захватају преостали део мрежњаче одговоран за периферни вид.
Током еволуције болести остаје очувана функција регистровања покрета и сналажења у простору. Иако се као саставни део процеса старења одигравају одређене промене у жутој мрљи, тек са појавом жућкастих депозита, тзв. друза, може се са сигурношћу говорити о старачкој дегенерацији макуле. Пацијенти у овој, почетној фази болести, имају очувану видну оштрину и одсуство значајније симптоматологије. Како обољење напредује јавља се смањење видне оштрине, те посматрани предмети постају нејасни, замућени и изобличени. Немогуће је разликовање детаља, на пример црта лица, боје постају мање живописне, а спора је адаптација на тамно или светло окружење. У зависности од тога да ли постоји разлика у захваћености оба ока, симптоматологија ће бити више изражена на једном оку, што неким пацијентима може бити и први знак обољења. У каснијој фази болести долази до потпуног губитка централног вида и појаве тзв. централног скотома (пацијент види зидни сат, његов облик, али не види бројеве и казаљке). Сенилна дегенерација макуле се јавља у две форме, као сува или атрофична форма, и влажна или ексудативна форма.
Сува форма се карактерише појавом друза и каснијом атрофијом одређених слојева макуле и представља споро прогедирајућу форму обољења, те пацијенти могу имати дугогодишње одсуство израженије симптоматологије. Влажна форма је ређи, али тежи облик болести, који некада може да се надовеже на суви облик обољења. Карактерише се појавом нових крвних судова у судовњачи, који урастају у предео жуте мрље и, захваљујући склоности ка пропуштању течности и крварењу, доводе у најгорем случају до трајног губитка централног вида у врло кратком временском периоду.
Обољење се најчешће случајно открива приликом прегледа очног дна из неког другог разлога, јер највећи број оболелих има одсуство значајније симптоматологије. Због тога је корисно у периоду када се болест најчешће испољава, односно након 60. године живота, периодично обавити комплетан офталмолошки преглед. Можете и да се сами тестирате: посматрајте одређени предмет наизменично поклапајући једно и друго око, па уколико приметите разлику, јавите се лекару. Можете користити и тест Амслерове решетке, који је користан у превентивне сврхе, па ва га зато поклањамо. Лечење суве форме обољења није могуће, док влажна форма захтева инвазиван офталмолошки третман. Употреба витаминских и минералних суплемената у одређеним случајевима може успорити прогресију обољења. Узимајући у обзир скромне могућности лечења, тешке компликације, као и то да је проценат старијих у општој популацији у развијеним земљама све већи, старачка дегенерација макуле је болест која ће свој пун замајац имати у времену које долази. Стога је неопходно спроводити превенцију и рано дијагностиковање болести. На тај начин је могуће утицати на прогресију болести, и што дуже очување квалитета живота оболелих.
