Резултати великог истраживања изненадили су и саме научнике – на дужину теломера, протеина на крајевима хромозома који утичу на дужину живота, утиче сексуална активност. О овоме је писала докторка Сузан Краус Вајтборн у стручном часопису Psyhology Today, а Пензија преноси најбитније детаље.
Недавно су истраживачи утврдили да ниво среће људи расте оних дана кад су имали сексуалне односе с партнером. Сада се испоставља да можда постоји још једна предност сексуалних активности. Томас Кабеза де Бака и његове колеге с Универзитета Калифорнија открили су добробити секса за ћелије организма, дакле нешто што би могло да повећа животни век. Да бисмо стекли ширу слику о овом изузетном открићу, треба да истражимо специфични ћелијски механизам који је тим научника истраживао. Они су свој рад усмерили на теломере, скуп протеина у језгру ћелије који стабилизује крајеве хромозома. Они служе као подложак за део хромозома који не садржи гене. Сваки пут кад се ћелија умножава, или кад се налази под притиском, она губи део ових заштитних протеина. С губитком теломера, хромозоми постају све краћи док, на крају, више не постоји заштита за гене на коју би могли да рачунају. То је као да имате расцветалу косу коју свакодневно све више кидате чешљањем и повлачењем. На крају, остаћете не само без крајева косе услед овог штетног процеса.
У случају теломера, дакле, што дуже – то боље. Теорија о теломерима заправо постулира да су управо ове малене структуре кривци за процес старења који води ка крају живота. Како све више ћелија бива оштећено током уобичајеног ћелијског умножавања у организму, оне су све мање способне да обављају своје функције у телу.
Могли бисте помислити да би онда решавање проблема старења било једноставно – само би људима требало да се дâ лек који би обрнуо овај процес скраћивања теломера. Нажалост, ово не би успело јер би лек који би успорио скраћивање теломера, повећао ризик од рака. Ензим који учествује у уништавању теломера је теломераза, а мењање његове активности путем хемијске интервенције могло би да има нежељени исход.
Кабеза де Бака и његове колеге сматрају да постоји пријатнији и мање ризични лек за спречавање скраћивања теломера. Пре него што су спровели своје истраживање, научници су сматрали да смањивање теломера може бити успорено путем подршке околине и добрих односа. Код одраслих особа, ове корисне везе повезане су с већом дужином теломера. Насупрот томе, амбивалентне и лоше везе могу имати штетан утицај на теломере. Оно што додатно потврђује улогу веза у дужини теломера, јесте чињеница да разведене особе такође имају мање ових заштитних крајева на хромозомима.
Усмеравајући своју пажњу на компоненту сексуалне активности једначине, научници су решили да проуче везу између постојања сексуалне активности и задовољства с једне, и дужине теломера и нижих нивоа теломеразе, хемијске супстанце која доприноси скраћивању теломера с друге стране.
Како би тестирали ову претпоставку, Де Бека и његов тим прикупили су податке 129 жена које су већ учествовале у дугорочном пројекту познатом као студија „Стрес, старење и емоције“, и све су биле мајке које су подизале децу са здравственим поремећајима. Сврха студије, уопштено гледано, јесте да се проучи стрес међу овим групама мајки, а да би то урадили, истраживачки тим је скупио податке о различитим физиолошким индикаторима, као и о квалитету љубавних веза.
Свакодневно су учеснице истраживања бележиле квалитет својих веза и давале дневне извештаје о позитивним и негативним интеракцијама са својим партнерима. Такође су бележиле да ли су претходног дана биле сексуално активне или не. Осим тога, учеснице су бележиле свакодневно и ниво стреса који су осећале. Подаци о теломерима прикупљени су путем узорака крви.
Узимајући у обзир низ различитих фактора, као што су године учесница, њихов индекс телесне масе, извештаје о симптомима и однос према здрављу, као и осећај стреса, резултати су показали да једина мера која је у вези с дужином теломера јесте сексуална активност. Квалитет веза није био повезан с дужином теломера.
Да би објаснили овај резултат, који није био сасвим очекиван, научници су изнели претпоставку да сексуална активност, без обзира на то да ли се доживљава као квалитетна, може имати заштитну функцију кад су у питању теломери захваљујући смањивању реакције на стрес, заштити коју пружа од свакодневног стреса на радном месту или подстицањем лучења корисног хормона окситоцина. Такође, могуће је и да су здравије учеснице истраживања биле оне које су вероватније имале и сексуалне односе.
Иако су резултати по својој природи корелациони, а фактори засновани на самоиспитивању учесница и можда нису сви били сасвим прецизни, чињеница је да је ово прво истраживање које је проучавало улогу сексуалне активности, а не само квалитета веза, у основном индексу процеса старења.
Поред тога, како истичу аутори истраживања, они су проучавали само дуготрајне, чврсте везе. Можда би резултати били другачији кад би учесници истраживања биле особе које су у кратким и необавезним везама. У дугим, чврстим везама, према закључцима овог тима научника, могуће је да се низ фактора спаја како би произвео везу између учесталости сексуалне активности и дужине теломера као индекса физиолошког старења.
Резултати истраживања, дакле, не сугеришу да би требало да имате што чешће сексуалне односе да бисте били сигурни да ће ваши теломери бити у добром стању. Резултати такође не значе да сексуална активност мора бити дефинисана само као сношај. Читава атмосфера односа који испуњава, што се можда показује честим интимним односима, могла би помоћи да се процес старења успори.
