Рекреација пружа свакојака задовољстава. Свашта се пред супругом прикрива одласком на тренинг. Он уредно уплаћује термине у спортској хали или школи, а време проводи с пајтосима у кафани. Супруга примећује да, уместо скидања килограма, постаје све гојазнији, а он се правда да после физичких напора мора много да једе да надокнади изгубљене калорије. Нааравно, има и оних што не иду у кафане у време плаћених термина. Али, то су (с)екстремни случајеви.
И једни и други имају исти по повратку кући: шта ако супруга завири у торбу и схвати да спортска опрема није коришћена? Виспренији на паркингу припреме одступницу: мајицу, шортс и чарапе наквасе водом за прање шофершајбне. Па мајицом оперу шофершајбну, јер су тог дана прецркли на тренингу. Ако забораве квашење мајце и шортса, у стан улазе разљућени. Ови моји играју као бабе! Нисам се ни ознојио.
Искрено, кад је реч о рекреацији, моји вршњаци су најчешће парадери, који желе да оставе утисак физички добро припремљеног мужјака, а да при том изазову и завист. У томе су посебно спретни мужјаци који се баве тенисом. Они купују најскупљу опрему, знају све о рекетима којима играју Новак или Федерер, познају изванредно историју белог спорта, на течном енглеском изговарају називе појединих удараца (на цедуљицама или длану исписују их ћириличним писмом) и сваког понедељка знају промене на АТП листи. Кад је леп сунчан дан, шетају градом одевени у беспрекорно испегланим мајицама, белим чарапама, белим шортсевима и патикама с Надаловим потписом.
Невоље настају кад се појаве на терену и кад би у мечу с неким вршњаком (не дај Боже с неким зналцем) требало да покажу како теорија изгледа у пракси.
Пре неколико дана седео сам у Шуматовцу. Крај кафане је прошао времешни господин у беспрекорном тениском комплету, испод пазуха је држао футролу с рекетом. Ћаскао је с пријатељима, наглашавајући како је управо кренуо на тренинг. У једном тренутку футрола је исклизнула и пала на бетон, а из ње су уместо рекета истрчале две пакле цигарета, веза младог лука и дневне новине.
