У Кини живи више од 230 милиона особа старијих од 60 година. Све дужи животни век, плус последица политике једног детета која је деценијама била на снази у овој земљи, знаћи да ће тај број још само расти. Све старија кинеска популација значи смањену продуктивност, а све је више и старачких домова по узору на оне који на западу брину о остарелим родитељима којима деца раде у удаљеним крајевима земље.
Али, кинеска влада је пронашла занимљив начин да се бори с овим проблемима: образовање које финансира држава. Први пут основана 80-их година прошлог века, кинеских факултета за старије данас има чак 60.000, а старијих студената је више од седам милиона. Влада се нада да ће до 2020. године по један колеџ за људе у трећем животном добу бити у сваком већем граду, половини мањих градова и у 30 одсто села. На једном факултету један семестар кошта око 80 јена (15 евра), а сатнице су такве да бакама и декама остављају довољно времена да, на пример, одведу унуке у школу.
– Факултети за старије су све траженији, јер многи пензионери желе да се образују. Више нису задовољни само играњем друштвених игара и оговарањем са пријатељима. Штавише, потражња за школама за старије је толика да будући пензионери-студенти формирају дуге редове док чекају на упис – каже Кјонг Фангије, декан факултета за старије у Шангају. Кинеска влада кроз образовање жели све старију популацију да одржи здравом, ментално активном, друштвено ангажованом и подаље од старачких домова.
Предавања су разлог да изађу из куће. То је уједно и физичка вежба, а одржава и добро расположење, продужава животни век и уопште, побољшава квалитет живота. – Друштво се мења. С једне стране, морамо очувати традиционалне облике подршке старијима. Али, с друге стране, морамо пронаћи нове начине како да се носимо са све старијим становништвом – каже декан Фангије.
