Почетна » Школа за срећан живот
Занимљивости Вести

Школа за срећан живот

Професор Ричард Вајсман открио је шта разликује срећковиће од баксуза и успео да несрећнике преобрати у срећне људе

Светски познат психолог Ричард Вајсман одгонетнуо је зашто су неки људи већи срећници од других, али је успео и да од баксуза направи истинске срећковиће! – Хтео сам да истражим како на људске животе утичу случајне прилике, срећне околности и то што су на правом месту у право време. После многобројних експеримената, мислим да разумем зашто су неки људи већи срећници од других и да ли је уопште могуће имати више среће. Да бих започео истраживање, поставио сам оглас у новине и замолио људе који се константно осећају баксузно или срећно да ме контактирају. Током година, око 400 изванредних мушкараца и жена је волонтирало у мом истраживању, од 18-годишњег студента до 84-годишњег књиговође у пензији – прича Вајсман. Џесика, 42-годишња форензичарка, типична је особа из групе срећника: – Имам посао из снова, двоје дивне деце и супер мушкарца ког много волим. Запањујуће је што када се осврнем иза себе, схватам да сам имала среће у сваком сегменту. Потпуна супротност је Каролин, 34-годишња социјална радница, која је магнет за несреће. У једној недељи је изврнула чланак јер је наишла на рупу, повредила леђа при паду и ударила колима у рикверц у дрво на часу вожње. Такође је била несрећна у љубави и осећала се као да је увек на погрешном месту у погрешно време.

– Интервјуисао сам ове волонтере годинама, замолио их да воде дневнике, попуњавају упитнике и раде тестове интелигенције, позвао их да учествују у експериментима. Открио сам да иако несрећни људи не знају зашто имају или немају среће, њихове мисли и понашање утичу на то колико ће бити срећни. Срећници увек препознају прилике, док баксузни то не раде. Извео сам прост експеримент да бих открио да ли до тога долази због њихове способности да уоче такве прилике. Дао сам и једној и другој групи новине и тражио им да их погледају и кажу ми колико фотографија има у њима. У просеку, људи који немају среће су пребројавали фотографије око два минута, а срећни пар секунди. Зашто? Зато што је на другој страни новина писало: „Престаните да бројите. У новинама има 43 фотографије.“ Порука је била на пола стране, великим словима. Буквално је бола очи, али људи који немају среће су је промашили, док су је ови други приметили. Да би било још забавније, ставио сам и другу велику поруку на половину новина: „Престаните да бројите. Реците вођи експеримента да сте видели ово и освојите 250 фунти.“

Опет су несрећни људи пропустили прилику јер су били презаузети бројањем фотографија. Тест личности је открио да су несрећни генерално много напетији од срећних, а истраживање је показало да анксиозност омета способност човека да примети неочекивано – каже Вајсман а преноси Noizz.rs. У другом експерименту тражено је да прате тачку која се креће по средини монитора. Без упозорења, велике тачке би повремено засветлеле на ивици монитора. Скоро сви учесници су приметили те велике тачке. Онда је све поновљено са другом групом људи, којој је понуђена велика новчана награда за пажљиво посматрање централне тачке, што је уносило додатну нервозу. Фокусирали су се на централну тачку и више од трећине је пропустило велику тачку када би се појавила на екрану. Што су пажљивије гледали, мање су видели.

Тако је и са срећом. У чему је трик? Несрећни људи пропуштају шансе јер су превише фокусирани на гледање нечег другог. Одлазе на журке с намером да нађу партнера, али пропуштају прилику да стекну добре пријатеље. У новинама траже одређену врсту посла и пропуштају другу врсту послова. Људи који имају среће су опуштенији и отворени, па зато виде шта све постоји уместо да гледају само оно што траже. Следећи експеримент била је „школа за срећу“. – Замолио сам групу срећних и несрећних добровољаца да месец дана раде вежбе које су осмишљене да би им помогле да мисле и понашају се као особе које привлаче срећу. Те вежбе су им помогле да примете добре прилике, слушају своју интуицију, очекују да им се деси нешто лепо и постану отпорнији на лоше ствари.

Резултати су запањујући:

80 одсто људи је било срећније, задовољније и, што је можда најважније, имали су више среће. Узмите за пример Керолин с почетка овог текста, када је дипломирала у „школи за срећу“, положила је вожњу после три године покушавања, више није имала незгоде и ојачала је самопоуздање – завршава професор Вајсман.