Недавно објављен Ројтерсов документарац о житељу Непала Дурга Камију (68) разгалио је планету. Овај господин седе браде, сваког јутра након што устане и опере зубе, облачи школску униформу и одлази на часове у средњу школу. Уз помоћ штапа, лаганим кораком, пешачи готово сат времена како би стигао до школе у којој проводи већи део дана.
Његова деца одавно су се одселила и живе са својим породицама, а његов подвиг започео је пре неколико година, када је најпре са дечицом од седам и осам година научио да чита и пише, а потом решио да жели да добије и средњошколско образовање.
Наставници и директор обезбедили су му униформу, бесплатне уџбенике и свеске како би могао да прати наставу.
– Ово је прво искуство подучавања особе која има година колико и мој отац. Осећам се узбуђено и срећно − рекао је учитељ Навешу Читракару, дописнику Ројтерса.
Како је Ками испричао новинарској екипи, сиромаштво га је као малог спречило да заврши школу и постане учитељ. О томе је, како каже, одувек маштао и тужан је што није остварио свој сан. Сада је поносни отац шесторо деце и дека осморо унучади, али након смрти супруге, решио је да се врати у ђачку клупу.
– Од како сам остао без супруге, живим усамљеничким животом – искрен је Ками. – Али, од када шест пута недељно одлазим у школу и учим, осећам се боље.
Овај Непалац живи у трошној кући са само једном собом. Кров му прокисне при свакој киши, а струју му искључују свако мало. Зато је жамор 200 ђака, његових школских другова, звук који га увек обрадује.
Двадесеторо деце из Камијевог разреда зове га „Баа“, што на непалском језику значи „отац“. Међутим, упркос својим годинама, учествује у свим активностима, укључујући и играње одбојке у школском дворишту.
– Раније сам мислио: „Зашто овај старац долази у школу да учи с нама?”, али како је време пролазило, почео сам да уживам у његовом друштву – рекао је Камијев четрнаестогодишњи друг из разреда. − Мало је слабији у односу на нас кад је учење у питању, али ми му помажемо.
Ками каже да жели да учи до смрти, додајући да се нада да ће охрабрити друге да године не сматрају препреком.
– Кад виде човека с белом брадом, као што сам ја, да учи у школи, можда ће и они бити мотивисани – поручује Ками.
Приредила: ИВАНА ЛАБОВИЋ
