Супруга и ја, уз јутарњу кафу, наглас читамо наслове из новина и коментаришемо текстове. Некад ми због тога преседне кафа, јер супруга не мисли увек исто као ја, а кад се догоди да нам се ставови поклопе, искрено се запитам шта није у реду.
Читам – „Четири милијарде уштедео пензионер“.
– Тај мора да је Американац – каже моја супруга.
– Наш човек. Ту вест је обзнанио премијер лично – кажем.
Покушам да у тексту, пре читања, пронађем име успешног штедише исписано црним словима. Узалуд. Онда ми све постаде јасно: не смеју да објаве име, јер се плаше да неко не насрне на тако благородног човека. Недавно је један пензионер добио милион евра на лотоу, па су скривали његово име, а кад је најзад објављено, срећник је прве паре уложио у пластичну операцију.
По глави ми се врзмала математика, којој нисам баш вичан. Ако је месечно остављао на страну исту количину новца, улагао је у будућност по 380.000.000 динара сваког месеца!
– Јадан човек. Одвајао је од уста само да би се нашао у ударним вестима – рекла је моја супруга и затим наставила да размишља о томе где је остављао толике паре.
Ако је улагао у банку, одраће их на камати! Ако је држао новац у сламарици, онда је та сламарица дуга неколико километара.
– А можда је био зеленаш, па је на томе зарадио – мудровала је и даље моја супруга.
– Какав, бре, зеленаш!? Зар би премијер као позитиван пример наводио једног зеленаша?!
– Сигурно је јео само супу без меса и хлеб од јуче. Не може се штедети, а да се храниш боговски – наставила је да трезвено финансијски размишља моја боља половина.
– Онда није нормалан – закључио сам.
И почео сам да размишљам о томе шта бих урадио да имам четири милијарде динара вишка, јер је уштеда чист вишак. Док сам жмурио и сањарио, супруга ми је отела новине.
– Зар не видиш да ти се савио крај стране? – рекла је и исправила згужвани папир.
Тада је изронио цео наслов – „Четири милијарде уштедели пензионери“. И објашњење: „Захваљујући смањењењу пензија, пензионери су држави уштедели четири миијарде динара.“
Толико о пензионерским сновима.
