По налогу Ветеринарске инспекције, прошле године је у Србији уништено готово 50 тона намирница животињског порекла! Храна је уклоњења због тога што јој је истекао рок употребе, због декларације на којој није било свих потребних података, као и због микробиолошке неисправности.
Од јануара до краја прошле године Ветеринарска инспекција је у 25 округа обавила 6.519 ванредних службених контрола у месарама, самопослугама, продавницама деликатеса, на пијацама, у угоститељским и објектима брзе хране.
– Прошле године наложено је 1.159 корективних мера, издато је 928 решења и поднето 319 пријава. Нешкодљиво је уништено 49.857 килограма хране животињског порекла јер је била небезбедна за потрошаче. Од тога је највише меса и месних производа – 31.371 килограм, затим млека и млечних производа – 3.249, као и 1.161 килограм рибе и рибљих производа. Уклоњено је 10.113 килограма јаја, 3.903 килограма меда и 48,7 килограма остале хране животињског порекла – наглашавају у Ветеринарској инспекцији Министарства пољопривреде.
Србија је и у самом европском врху по потрошњи антибиотика у медицини и лечењу људи, што јесте проблем, али много већи је уношење тог лека путем хране, јер се антибиотици могу наћи у месу, млеку, па чак и у меду.
Од тога да унапреде здравље животиња и да оне брже расту, савремена цивилизација је дошла дотле да антибиотике животињама даје не би ли „напумпала“ сопствене приходе. Више антибиотика, па и убризгавање разног животињског отпада у живину и стоку уопште доводи до тога да за краће време они достигну већу тежину. Гајење стоке је тим јефтиније (брже се гоје, чак и ако не једу више хране), па тако и месо у продавницама има нижу цену, а људима гладних меса и све плићих џепова то одговара.
Међутим, исхрана месом пуним антибиотика може бити веома опасна, од тога да се корисник разболи, па све до смртних случајева. Статистика је црна, а (зло)употреба антибиотика нарочито је распрострањена у земљама Јужне Европе и већини земаља у нашем окружењу. Ветеринар и некадашњи начелник републичке ветеринарске инспекције др Мирослав Стојшић каже да су ретки случајеви меса или производа од меса који су без антибиотика или адитива, и да много тога није безбедно за децу и одрасле. Све је, вели он, препуно хормона, емулгатора и антибиотика.
– Некада су се медикаменти користили искључиво за лечење животиња и знао се период у коме месо или млеко болесних животиња није смело да се користи. Данас је ситуација потпуно другачија, стављају се мале дозе антибиотика у сточну храну, као нека врста превентиве. Они се депонују у месу и бактерије постају отпорне на њих. Људи који једу такво месо уносе и антибиотике – објашњава др Стојшић.
Не тако давно краве су пасле траву и слободно шетале по пашњацима, кокошке слободно кљуцале по дворишту и раном зором излегале јаја, док би сељак ишао да помузе краве. Овакве слике данас су ретке. На савременим и модернизованим фармама краве су постале савршена машина за производњу млека и меса. Хране се ГМО кукурузом и другим зрневљем. Количински дају много више него док су слободно шетале по ливадама, али су млеко и производи које дају под великим знаком питања. Стока овако ретко кад може да се храни дуже од 150 дана. Хормони раста и неприродан распоред муже воде ка боловима, инфекцијама и другим тешкоћама, па краве добијају велике дозе антибиотика.
Али микроорганизми се налазе свуда око нас. Од њиве или штале до трпезе храна се може загадити у сваком тренутку – током узгоја, припреме, обраде, чувања, дистрибуције. Добар квалитет меса једино могу да гарантују произвођачи који вертикално контролишу читав процес производње.
– Храна је за живину изузетно важна. Мешавина без антибиотика и хормона је предуслов да квалитет меса буде адекватан и задовољавајући. Због тога производимо смешу коју користимо за исхрану животиња која не садржи ни животињске протеине. Смеша је природна, садржи кукуруз, пшеницу, соју и протеинске компоненте. Нема адитива, хормона и антибиотика – истиче Драган Салапура, стручњак за живинску производњу у „Перутнини Птуј – Топико“ из Бачке Тополе.
Предвиђене измене и допуне Правилника Министарства пољопривреде Републике Србије, који на снагу ступа 15. јуна ове године, умногоме ће, надамо се, побољшати ову ситуацију. Допуњен Правилник поставља нове захтеве пред произвођаче, за које ће нутритивна декларација постати обавезна, па ће њиме бити пооштрена одговорност свих у чијој је надлежности декларисање хране.
Употреба антибиотика за људе је пре неколико година законом сведена на то да се могу узимати само на рецепте које нам доктори препишу. За ветеринаре то није случај, па није ни чудо што фармери своје животиње могу „кљукати“ медикаментима и онда када нису болесне. Чак и када од лекара добијемо рецепт за антибиотике, он ће нас упозорити на то да сваку пилулу попијемо на време и да морамо попити читаву кутију антибиотика јер последњих неколико пилула очисти већину отпорних бактерија. Ако узмемо премалу дозу, најотпорније бактерије ће остати у организму. Исто се догађа и са животињама кад их ветеринари лече одговарајућим дозама. Међутим, кад се антибиотици користе како би животиње брже расле, онда се они дају у мањим дозама дужи временски период. Тако се стварају услови за настанак високоотпорних (резистентних) бактерија.
У циљу заштите људског здравља прекомерна употреба антибиотика у исхрани живине и стоке мора се зауставити јер су процене да су прошле године на глобалном нивоу животиње које човек узгаја уносиле више антибиотика него људи. Отуда не чуди чињеница да су током деценија непромишљене употребе антибиотика бактерије постале отпорне на ове лекове. Све чешће се догађа да људи добију сепсу после некада баналних болести зато што антибиотик више нема дејство. Подаци о употреби и погрешној употреби антибиотика у Србији не могу се наћи, али у Великој Британији, на пример, од рака плућа годишње умре 35.000 људи, од рака дебелог црева 16.000, а од сепсе 44.000!
(Зло)употреба антибиотика у исхрани животиња постала је горући проблем, а резистентност на бактерије глобална претња. Интензивно сточарство један је од главних разлога за развој и ширење резистентних типова бактерија. Бактерије су паметни организми, врло брзо се размножавају и захваљујући способности да се прилагођавају променама постоје на Земљи 3,5 милијарди година! Број различитих бактеријских врста је огроман, процењује се између 10 милиона и 10 милијарди. Дакле, оне врло брзо постају имуне на антибиотике којима хоћемо да их убијемо, због чега је човеково здравље доведено у питање. Истраживања спроведена на универзитету Тромсо у Норвешкој показују да је за повратак осетљивости бактерија на антибиотике потребно да антибиотици потпуно престану да се користе наредних 40 година! Како је то готово незамисливо, потребно је макар њихову употребу свести на најмању могућу и једино оправдану меру – у сврху лечења и искључиво уз контролу ветеринара.
Многи противници антибиотика напомињу да промотере раста треба посматрати као посебну категорију, јер је њихова улога у потпуности неетичка и понајвише служи за згртање профита. Међутим, пример шведске забране антибиотика показао је да је прве године након забране антибиотика угинуло 50.000 свиња од дијареје, која је код ових животиња честа болест, а изазивају је најчешће вируси или бактерије.
Зато употреба антибиотика код животиња мора бити под строгом контролом, не априори забрањена. Прво, мало је бактерија које могу да живе код оба домаћина, и код људи и код животиња, а друго, непромишљена забрана антибиотика без прилагођавања фарми новим условима може довести до још већег проблема, тако што би се у људску употребу увело месо контаминирано бактеријама, а животињама би се изазвала још већа патња.
