На Тамерлановом гробу је писало: „Ко год узнемири гроб, ослободиће уљеза страшнијег од мене!“ Стаљин у то није веровао и наредио је да се отвори гроб…
Чули сте за фараоново проклетство, а догађај са сличним заплетом одвио се и у Совјетском Савезу, а његови актери били су Стаљин и чувени монголски војсковођа Тамерлан (познат и као Тимур). Тамерлан се 1370, позивајући се на наводно порекло од Џингис Кана, прогласио владарем царства са престоницом у Самарканду (данашњи Узбекистан). Прославио се походима против Златне Хорде (државе успостављене на територијама данашње Русије, Украјине и Казахстана, након распада Монголског царства), Индије и Персије, Месопотамије и Анатолије, коју је покорио 1402. године, након битке код Ангоре.
Умро је док је предводио поход на Кину, 17. или 18. фебруара 1405. Његово тело је пребачено у Самарканд, где је сахрањен у џамији-маузолеју Гур-Емир. Освајач познат по окрутности за живота, изгледа да ни након смрти није праштао.
Наиме, Тамерланову гробницу је 1941. решила да отвори совјетска експедиција на челу с Михајлом Герасимовом, што је и учињено 19. јуна те године, иако је локално становништво упозоравало на ризике. Совјетски лист „Смена“ је писао: „Данас је настављен рад у маузолеју Гур-Емир. Антрополози и хемичари темељно су испитали остатке Тамерлана. Научници су открили на лобањи и остатке косе. Утврђено је да је могуће направити прилично тачан портрет освајача“.
А онда креће заплет.
На гробу је писало „Када устанем из мртвих, свет ће задрхтати“, а наводно је, након отварања, пронађен и други натпис: „Ко год ми узнемири гроб, ослободиће уљеза страшнијег од мене“. Људи блиски Герасимову касније су тврдили да је прича измишљена, али… Земља се заиста затресла, јер је три дана касније Немачка напала СССР.
Прича даље каже да је Стаљин веровао у проклетство и да је зато наредио да се Тамерлан поново сахрани, пошто су, наводно, његови посмртни остаци претходно однети на фронт код Стаљинграда, како би надахнули муслиманске трупе у Црвеној армији. Тамерлан је поново положен у своју гробницу, по исламском обреду, 20. децембра 1942, отприлике месец дана пре совјетске победе код Стаљинграда, 2. фебруара 1943, пошто је претходно погинуло или умрло од глади и болести више од милион војника и цивила. Ово је значило и преокрет у Другом светском рату и промену у односу снага. На крају су победили савезници, а да ли је за то био заслужан и Тамерлан, који је повукао своју клетву – не знамо.
