Последњи подаци показују да је у нашем друштву прилично изражено финансијско насиље и злостављање старијих. Од крађа и превара, до тога да сениори сами не располажу својом пензијом и примањима
Насиље је најбоље чувана породична тајна – тако се укратко може описати ситуација у нашој земљи кад је реч о насиљу над старима. Први егзактни подаци о степену угрожености најстаријих становника Србије резултат су опсежног истраживања о насиљу и злостављању старијих које је спровела Канцеларија Повереника за заштиту равноправности, у сарадњи са Црвеним крстом Србије и Популационим фондом Уједињених нација (УНФПА).
Кад знамо да је 20 одсто испитаника доживело неки облик злостављања или занемаривања (откако су напунили 65 година до данас), јасно је да ће заштита старих бити један од најважнијих задатака у овој и годинама пред нама.
Одговоре на питања којим су све облицима насиља изложени сениори, и што је још важније – коме могу да се обрате за помоћ, потражили смо од поверенице за заштиту равноправности Бранкице Јанковић.
– У истраживању које смо спровели, а које је за циљ имало да се утврди учесталост злостављања над старијима, као и учесталост различитих типова злостављања, испитаници су одговарали на питања да ли су изложени физичком, сексуалном, финансијском и психичком насиљу, и да ли се осећају занемаренима – објашњава повереница. – Старији су изложени насиљу без обзира на пол, године, образовање и социо-економски статус. Први егзактни подаци о овом проблему показали су да су најчешћи облици насиља финансијско и психичко (емоционално) насиље. Кад је реч о финансијском, предњаче крађа и превара, јер су старији лака мета. Даље, често сами не располажу нити контролишу своју пензију и примања, а многи ни не перципирају проблем, јер то што не одлучују о својим приходима не сматрају насиљем. Има и оних који се држе обрасца „мени више није потребно, ја сам стар“. Старији су такође врло изложени разним облицима вређања, трпе бројне увреде због својих година, што показује да је психичко насиље и те како присутно – наглашава наша саговорница.
Како каже, кад говоримо о учесталости физичког злостављања, подаци показују да она није повезана с бројем чланова домаћинстава, али јесте с местом живљења.
– Физичко насиље чешће је кад старија особа живи с децом, док је високо и кад особа има станарско право или плаћа кирију – каже повереница. – Сексуално злостављање показало се као највећи табу међу старијима, јер о овој врсти насиља више од 50,1 одсто испитаника није желело да говори. Само једна испитаница је навела да је имала искуство сексуалног злостављања.
Добијени подаци показали су да је Србија на горњој лествици просека Светске здравствене организације по учесталости физичког насиља над старијима.
– Зато су нам потребне хитне мере заштите старијих – истиче наша саговорница. – Повереник за заштиту равноправности се пре свега бори против дискриминације, а дискриминаторски ставови, предрасуде и стереотипи су у корену сваког насиља, па тако и насиља над старијима. До сада смо имали низ активности – јавна слушања у Скупштини Србије управо о изазовима старења у нашој земљи, учествовање на више конференција и скупова који се баве питањима и проблемима ејџизма. Планирамо да идуће године спроведемо истраживање о положају старијих на селу, такође у сарадњи с Популационим фондом УН. Настављамо и даље с информисањем грађана о механизмима заштите њихових права на локалном нивоу и радимо на подизању свести и едукацији не само старијих, него свих друштвених група. Нико не би требало да сметне с ума да ће и он једног дана бити стар и да баш зато сваки грађанин и грађанка Србије имају право да у старости живи достојанствено, без страха, стида и у безбедном окружењу.
Након обраде података добијених овим истраживањем, повереница је дала и низ препорука како да се безбедност старијих сачува и како да се као друштво и држава системски боримо против овог великог проблема.
– Истраживање „Добро чувана породична тајна – злостављање старијих особа“ урађено је између осталог да би се деловало проактивно. Дефинисали смо низ препорука, од којих је прва унапређење нормативног оквира кроз измене и допуне закона који регулишу правну заштиту од насиља – каже повереница. – Посебно би требало размотрити измену Кривичног законика и дефинисања посебног кривичног дела занемаривања и злостављања старијих или као квалификованог облика кривичног дела насиља у породици. Неопходна је измена Породичног закона и Кривичног законика, као и усклађивање Закона о полицији, Законика о кривичном поступку и Закона о извршењу кривичних санкција с Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и у породици. Међу препорукама је она која се тиче обавезне и континуиране едукације професионалаца из надлежних институција, промовисање услуга СОС телефона, развијање услуге психосоцијалне помоћи, информисање старијих о њиховим правима. Неопходна је боља координација свих служби надлежних за решавање насиља над старијима, нарочито на нивоу јединице локалне самоуправе. Потребан је и ефикасан рад судова и доследна политика кажњавања уз адекватне санкције, а у превенцији је битан рад с починиоцима насиља.
Иако је дискриминација старијих врло изражена, поверник за заштиту равноправности добија мало притужби. Због чега?
– Има више разлога за то – слабија информисаност, недовољна упућеност у саму област дискриминације која је често прикривена, као и то да наши старији често нису ни свесни да то не морају да трпе – истиче наша саговорница. – Зато је од изузетне важности подизање свести и боља информисаност старијих, ослобађање од страха и стида да се проблеми пријаве. Кључно је да створимо такво културно окружење у коме се насиље у било ком облику нимало не толерише, у коме је велика срамота бити насилник. Треба подстицати наше пензионере и пензионерке да се што више укључе у друштвени живот, да не пристају на изолацију, усамљеност и став да њима није потребно више од онога што имају.
Нашу саговорницу питали смо и да ли је реално очекивати Националну стратегију о старењу у овој години.
– За период 2006–2015 имали смо Националну стратегију о старењу, чија примена и остварени резултати тек треба да буду анализирани како би могли да буду полазна основа за наредни период. Мислим да нам је и за тај наредни временски период потребан један базични документ који ће бити резултат „договора друштва“, а који треба да представља смернице и помоћ држави у вођењу јавних политика које се тичу положаја наших старијих суграђана. Овај документ се не мора звати „стратегија“, може то бити и платформа у којој се налазе основни правци и опредељења, али која ће бити резултат реално сагледаног стања, заснована на свим релевантним подацима који су тренутно доступни (урадити и додатне анализе ако је потребно) и заједничког деловања свих релевантних институција, организација које се баве заштитом старијих и појединаца, истинских стручњака за питања старења из различитих области. Само уз добру анализу шта је урађено у претходном периоду и реално постављене циљеве који се могу остварити имаћемо и реалне резултате – у противном само фрустрацију што наши ресурси нису адекватни за постизање постављених циљева.
Поражавајућа статистика
* 19,8 одсто старијих особа доживело је неки облик злостављања или занемаривања у периоду од како су напунили 65 година до данас, а 5,5 одсто њих доживело је вишеструко насиље
* 13,5 одсто испитаника је рекло да не одлучује у потпуности о томе на који начин троши средства којима располаже
* 11,5 одсто старијих доживело је макар један од облика финансијског злостављања
* 7,8 одсто старијих доживело је психичко, односно емоционално злостављање
* 4,6 одсто старијиху претходних годину дана имало је искуство емоционалног злостављања. Најчешћи облик ове врсте злостављања је вређање
* 3,9 одсто испитаника доживело јефизичко злостављање
* У 1,4 одсто случајева емоционално насиље према старијима починио је члан породице
* 3,4 одсто испитаника пријавило је занемаривање
– У истраживању је учествовало 800 грађана старијих од 65 година из свих крајева Србије
Потражите помоћ
Једно од најважнијих питања је: Kоме старији могу да се обрате и затраже помоћ и заштиту уколико су изложени насиљу?
– Требало би да се обрате полицији, центрима за социјални рад, здравственим установама, невладиним организацијама које се баве питањима старијих и борбом против насиља, као и независним институцијама које се баве заштитом људских права – Поверенику за заштиту равноправности и Заштитнику грађана – истиче Бранкица Јанковић. – Надам се да ће се ускоро донети и Закон о бесплатној правној помоћи. Осим тога, потребно је паралелно радити са свим друштвеним групама на неговању међугенерацијске солидарности и подршке, а држава би требало да обезбеди услове за активно старење и адекватне сервисе подршке у локалним заједницама. Сви смо одговорни, и држава и друштво, за то како живе наши старији суграђани – то је једно од наших личних огледала.
Предности Стратегије о старењу
– Стратегија сама по себи не доноси предности уколико се не примењује, дакле, предност доноси само њена доследна и пуна имплементација у животу – истиче повереница. – Старење становништва утиче на све сегменте друштва – економију, тржиште рада, на здравствени систем, социјалну заштиту, одрживост пензијског система… Зато је од изузетне важности анализирати какве су наше стварне потребе и могућности, како би у циљу спречавања дискриминације свим грађанима под једнаким условима биле доступне све услуге и сва права гарантована Уставом и законима. У нашој земљи живи више од 1,8 милона становника старијих од 60 година. Да ли треба да наведем још неки добар разлог зашто нам је потребна одговорна и реална политика која се тиче квалитета живота наших старијих суграђана, а која би требало да буде дефинисана у стратешком документу.
