Овог сниматеља и фотографа Филмских новости, специјалног извештача многих новинских агенција и телевизија Југославије, Јосип Броз Тито послао је у Алжир да помогне револуционарима у ослобађењу земље од француског колонијалог ропства
Србија и Алжир су традиционално пријатељске земље, чије су пријатељство утемељили председници Тито и Бумедијен, средином прошлог века, пре свега кроз узајамну политичку подршку, посебно кроз активно учешће у Покрету несврстаних, а затим и кроз завидну економску сарадњу.
Познато је, наиме, да је Југославија подржала борбу алжирског народа за слободу. Али, недовољно је познато да је југословенски фотограф и камерман Стеван Лабудовић пружио значајан допринос победи Алжирске револуције.
Сниматеља и фотографа Филмских новости, специјалног извештача многих новинских агенција и телевизија Југославије Стевана Лабудовића из Београда, Јосип Броз Тито послао је у Алжир да помогне алжирским револуционарима у ослобађењу земље од француског колонијалог ропства. Под вођством Фронта националног ослобођења (ФЛН) Алжирци су од 1954. до 1962. водили антиколонијални рат за независност. А још у току те борбе, почетком шездесетих, свет су обишле Лабудовићеве филмске репортаже и фотографије које су сведочиле о страдању алжирског народа, тешког живота под колонијалном влашћу и етапама борбе за ослобођење. Његови филмски документарци забележили су најдраматичније тренутке револуције, захваљујући чему је истина обишла свет. Вести су испуњавале насловне странице светских медија, упркос жестокој француској медијској блокади, и обелодањивале да се на црном континенту, уз огромне жртве, води одлучна борба Алжираца.
С једне стране алжирска пушка, с друге Лабудовићева камера, у борби за слободу до победе Алжирске револуције. Због доприноса алжирској борби, његова „алжирска браћа“ сматрају га за једног од њих у тој борби. Данас, Лабудовић је незаобилазни сведок завидног и постојаног пријатељства алжирског и српског народа, пријатеља блиских погледа и опредељења.
За немерљив допринос и доказане заслуге за победу револуције, добитник је најзначајних војних и државних одликовања НДР Алжира, и један од најцењенијих пријатеља Алжира, о чему сведоче и бројне почасти те земље, што је крунисано кумством с Бумедијеном, бившим председникoм Алжира.
Лабудовића, који је постао и национални херој, Алжир није заборавио, као ни допринос који је Југославија пружила стицању његове независности. Његова камера, оригинални филмови и фотографије изложени су у ратној збирци Историјског музеја у Алжиру, у сали великана и у Војном музеју, а нове генерације Алжираца о њему уче у редовној школској лектири из историје. Током његових многобројних посета „својој другој отаџбини“ само кад би чули његово име Лабидо, како га зову, деца на улицама притрчавала су му, широких осмеха и пружајући руке у загрљај, у жељи да се сликају с њим и да му изразе искрено поштовање. За Алжирце, Лабудовић је један од њих, што и он сам често говори, а за нас је највећи Алжирац међу Србима.
ОД МАЛЕНА УЗ ФОТО-АПАРАТ
Рођен је 28. децембра 1926. године, у Беранама, на северу Црне Горе, где је завршио основну школу и гимназију. Отац му је био књижар, у чијој радњи су се продавали и фото-апарати, па је тако већ 1936. године, обичним кодаком, снимао занимљиве фотографије које је сам израђивао код комшије Хамдије Адровића, фотографа. Од тада, Стеван и фото-апарат нису се раздвајали. Касније је фотографисао земљу, људе и догађаје, а фотографије и снимци постали су архивска грађа од непроцењиве историјске вредности.
Његов отац Милутин знао је албански и турски језик, те је краљу Александру Карађорђевићу, кад је пролазио кроз Беране и преко Чакора према Пећи, био преводилац. У знак захвалности за то, краљ му је омогућио да на својој књижари истакне грб Краљевине Југославије, иако су ту привилегију имали само државни органи, војска и дворски лиферанти.
СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ ДЕЛИ ИБРАХИМ У АЛЖИРУ
Кад је са супругом Ружицом боравио у Алжиру, поводом годишњице независности 2002. године, Лабудовић је своје вишедеценијско трагање крунисао открићем Српског војног гробља, о којем се у нашој јавности мало зна, и то своје отркиће документовао низом фотографија.
Још током учешћа у алжирском рату за независност чуо је да у тој земљи постоји српско војно гробље из Првог светског рата. Четрдесет година то сазнање није му дало мира и желео је да то гробље пронађе. Током овог боравка, после неколико дана потраге, алжирски домаћини су га одвезли у Дели Ибрахим, приградску општину града Алжира, где се налази лепо сређено и добро очувано гробље са 324 хумке српских војника и једног Руса. Лабудовић је тада сазнао да су ту сахрањени рањеници и тифусари који нису излечени у француским болницама. Иако је првобитно било на другој локацији, у оквиру француског гробља, Српско војничко гробље је 1983. године пресељено ту, где се и данас налази, а очувано је захваљујући томе што се о чему ревносно брину Алжирци.
Лабудовић је, и по повратку у Србију, у организацији Друштва пријатеља Алжира, приређивао изложбе фотографија гробља, те је овдашња јавност имала прилику да види гробље о којем се готово ништа није знало. Од тада, изложба је путовала по многим градовима Србије. Недавно, 10. новембра 2015. године, председница Народне скупштине Републике Србије, госпођа Маја Гојковић, отворила је високи дом парламентаризма за изложбу уочи обележавања Дана примирја у Првом светском рату. Иако у годинама, Лабудовић је виталан и сваке године посећује своју братску земљу.
