Правници предлажу да се те суме, кроз модел обвезница, исплаћују оштећеним пензионерима као стара девизна штедња у наредних пет година. Чека се потез државе
Да, ове године се у потпуности укида спорни Закон о привременом умањењу пензија. Да, пензије ће ускоро бити веће. Колико, не треба лицитирати до септембра, када ће власт, пошто види стање у државној каси, рећи то. У процентима. У преводу, виши износи следе почетком наредне године. А шта је са свим досадашњим четворогодишњим умањењима, да ли ће се ти износи, када и како вратити?
Е, ту су правници били агилни и предложили спасоносно решење: сва дуговања да се законски утврде као јавни дуг и да се претворе у обвезнице које би се исплаћивале наредних пет година. Наравно, ту би било и право наслеђивања, као и могућност да се обвезнице продају на тржишту.
Јер ситуација није сјајна: када се укине поменути закон, могу да уследе појединачне тужбе пензионера. Ако Уставни суд Србије зажмури, пензионерска удружења иду по правду у Стразбур, чија би пресуда могла да буде обавезујућа по Србију, а то је већ одштета од више милијарди евра. Зато су се наши правници недавно састали на „Будванским правничким данима” (?), да виде шта нам је чинити како би се избегло непотребно оптерећење судова и поштедео буџет огромних трошкова.
Ратомир Слијепчевић, секретар Удружења за компаративно право, сматра да би се тако обезбедило правично, компромисно законско решење.
– Најављена иницијатива да се до краја ове године укине Закон о привременом умањењу пензија из 2014. године и да се убудуће исплаћују неумањене пензије, уз одговарајуће процентуално повећање, заслужује пуну подршку. Међутим, у тој ситуацији остаје отворено питање враћања неисплаћеног дела умањених пензија у протеклом четворогодишњем, односно петогодишњем периоду – казао је Слијепчевић.
Стављањем ван снаге тог закона, неколико стотина хиљада оштећених пензионера имаће право да затражи судску заштиту својих неисплаћених потраживања.
– То би проузроковало огромне буџетске издатке, са дуготрајним и неизвесним судским исходом. Зато такав правосудни епилог треба избећи усвајањем компромисног законског решења које би било правично, уз истовремену заштиту постигнуте макробуџетске стабилности. Неисплаћена пензионерска потраживања треба законски утврдити као јавни дуг. Аналогно законском решењу о такозваној старој девизној штедњи, чија се десетогодишња исплата завршава у јуну ове године, износ неисплаћених потраживања треба претворити у обвезнице које би се сукцесивно исплаћивале у наредном петогодишњем року, уз могућност њихове превремене продаје на финансијском тржишту и уз гарантовано право њиховог наслеђивања – казао је Слијепчевић на саветовању у Будви.
Овај предлог изазвао је велико интересовање и одобравање правника, јер би такво решење било у складу са чланом 19 Закона о облигационим односима, према којем стране у облигационом односу треба да настоје да спорове реше мирним путем, без коришћења судске заштите. Тако би се избегло огромно оптерећење судова. У супротном, када се укине временски лимитиран важећи закон о смањењу одређених пензија – отпада и законски основ за задржавање неисплаћених делова пензија.
– У том случају оштећени могу захтевати судску заштиту, на основу института „стицања без основа” односно неоснованог обогаћења из члана 210, 214 и 219 Закона о облигационим односима. То у сваком случају треба избећи. Верујем да и у Влади Србије разматрају одговарајуће реално компромисно решење – објаснио је Слијепчевић.
О којој суми се ради? Професор Милојко Арсић са Економског факултета у Београду каже да је реч о више од 100 милијарди динара. Слаже се да би исплата тог новца била опасан удар на јавне финансије, односно на српску привреду. Он не пориче да су уштеде на пензијама биле нужне да би се спровела фискална консолидација и спречио банкрот државе, али да је то урађено на правно проблематичан начин.
– Уштеде су остварене тако што су различитим групама пензионера примања различито смањена. Некима за један одсто, а некима за скоро четвртину, док 60 процената пензионера није имало смањење. Тако су промењени односи између различитих нивоа пензија који су одређени пензијским законом – потврђује Арсић.
Илустрације Миленко Косановић
