За кафопије вест је прилично суморна: свету прети несташица овог црног напитка! Јер, кафа се на планети толико пије да је потребан још један произвођач, као што је Бразил, па да се надокнади тренутна несташица, односно да се избегне оно што тек долази, а то је помањкање у производњи кафе. Да је ствар прилично озбиљна, појаснила је и њујоршка агенција Блумберг, која је истраживала колико кафе недостаје тренутно у свету.
– Растућа потрошња, нарочито на тржиштима у развоју, значи да ће глобална производња морати да порасте за додатних 40 до 50 милиона џакова кафе у наредној деценији – изјавио је председник и генерални директор италијанске компаније Illy café за производњу готове кафе, Андреа Или, додајући да је то више од целокупног рода Бразила.
Ако се узме у обзир претња од климатских промена, као и ниске цене које обесхрабрују пољопривреднике да повећају производњу, добија се потенцијални проблем, а то је нешто против чега пољопривредници, владини званичници и представници те индустрије настоје да се изборе.
– Пре или касније, у наредним месецима или годинама, мораћемо да донесемо озбиљне одлуке у погледу тога шта да радимо. Не знамо одакле ће ова кафа долазити – рекао је Или. – Мањак долази после глобалног дефицита од 6,4 милиона тона у претходној години. Од почетка године, цене кафе су пале за 27 одсто, јер је слабљење бразилске валуте према долару повећало атрактивност извоза те јужноамеричке земље.
Сви препознају печена зрна кафе. Међутим, уколико нисте рођени у земљи која је богата том биљком, тешко бисте препознали дрво кафе. Некада и више од девет метара, дрво је покривено тамнозеленим листовима, а зрневље расте тик уз гране. Потребно је скоро годину дана да би од белог, мирисног цвета сазрело зрневље. Дрвеће живи 20 до 30 година и успева у разним климатским условима изузев оним с великим температурним променама. Кафи највише одговара плодно земљиште, благе температуре и умерено сунце. А легенда почиње овако: иза седам мора, иза седам гора, некад давно у Етиопији био једном један пастир по имену Калид. Једног дана приметио је да су његове козе живахније него иначе. Видевши да једу црвене бобице неког жбуна и сам је желео да их проба. Приметио је да остаје будан током касних вечерњих молитви, што раније није био случај. Своје искуство поделио је с монасима у оближњем манастиру. Ускоро су за енергетске ефекте кафе сазнали у Арабији, а они се потрудили да сазна и остатак света… Кафа је стигла у Европу у 17. веку. И одмах изазвала невоље. Како Европљани нису остали имуни на њене ефекте, опседнутост кафом доводи до тога да је прогласе сатанистичким напитком.
Већина људи, кад размишља о кафи, не помишља на Вијетнам. Али та јужноазијска држава је ове године престигла Бразил као највећи извозник кафе на свету. Вијетнамска индустрија кафе сада покушава да промени своју репутацију извозника кафе лошијег квалитета. Извоз вијетнамске кафе је достигао врх, после лошег времена у Бразилу. Али готово сва та кафа је „робуста“: нижег квалитета, с већом количином кафеина која се користи за еспресо и инстант кафу. Највећа вијетнамска компанија за производњу кафе, Чунг вин, жели да промени вијетнамску репутацију снабдевача јефитног зрневља кафе. Председник компаније Данг Леј Вин Ву пије десет шољица кафе дневно и прижељкује да то прихвате и остали, како би се повећали ниска потрошња кафе у земљи и култура кафе.
Пише Мирослав Стефановић
