На просторијама Организације пензионера општине Лучани широм су отворена врата за све сениоре ове у брдима ушушкане драгачевске вароши.
Они се друже, певају, веселе, путују, играју шах, воде „кафанске и скупштинске разговоре“… Кад је вруће, сврате на чашицу разговора уз хладан сок, кад је зима огреју се уз врућ чај и кафицу. Углавном, на њиховим просторијама су широм отворена врата за све пензионере. А није их мало у предивном, међу брдима ушушканом драгачевском месту Лучани. Од око 5.400 пензионера, колико их је на територији ове општине, 3.700 су чланови Удружења пензионера.
– Лепо нам је овде. Чланови Удружења имају различите бенефите, то је тачно, али најлепша су нам и највреднија дружења и заједничка путовања – прича Рушка Живановић, чија ведрина, лепота и дух уопште не говоре да је у пензији већ неколико година.
А бенефити нису мали, ако се узме у обзир висина просечне пензије у нашој земљи. Међу њима су аутобуски превоз са великим попустом, набавка хране на рате, путовања…
– Нашим сениорима смо омогућили да „Аутопревозом“ уз 60 одсто попуста путују свим њиховим линијама, практично од Суботице до Херцег Новог. Обезбедили смо им и осигурање од разних повреда и несрећног случаја, па не дај боже ако падну и сломе нешто, добијају од 25.000 до 40.000 динара – поносан је Јован Павлица, председник Организације пензионера општине Лучани, као и остатак руководства – потпредседник Јовиша Славковић и Милутин Радуловић.
Ништа ова организација не препушта случају, те су тако, каже Павлица, мислили и на смрт, као неминовност.
– У таквим случајевима им се исплаћује 75.000 динара. Знамо ми да то никако неће смањити бол породице, али ће им у неку руку олакшати макар део – каже први међу једнакима међу лучанским пензионерима и додаје да чланови ове општинске организације имају бенефите и при набавци пилећег меса и других артикала исхране, али уз велике попусте путују и у Грчку.
– Најдражи ми је податак да смо око 70 пензионера први пут извели из Србије и да су они први пут са нама видели море – прича Павлица. – То је велика радост и за њих и за нас.
Милош Матијашевић каже да воли да сврати у просторије Организације, да мало дође међу људе, види се са другарима.
– Па и ми имамо душу. Радимо на пољу, у њиви, кућа, окућница, још и жена ко је има.. Ееее, па можемо и ми да имамо мало времена само за себе. Дођем овде, одиграм партију, две шаха. Добро, одужи се то некад и на више, па онда код моје младе од 70 и кусур лета морам да измишљам да ми се десило и ово и оно, и да зато касним на ручак или вечеру. Ал’ зна она да се ја изгубим кад видим пионе и коње и топове и људе, па ми не замера – шеретски прича Милош Матијашевић.
Па се окреће ка председнику:
– Је ли тако, Павлице?
– Ма него како него је тако – одговара Павлица и намигује му.
– Шалу на страну, пензионери у овој драгачевској вароши имају свој бифе, овај где управо седимо. Овде могу кафу и топао чај да попију за 30 динара, могу да, чули сте већ, играју шах и у пријатном простору воде разне „кафанске и скупштинске разговоре“.
Много је активности које се овде организују. Априла ове године, у присуству гостију Расинског, Рашког, Моравичког и Златиборског округа, у Лучанима је одржана годишња Скупштина Удружења пензионера.
– Овде имамо разне састанке, славимо славе, прослављамо рођендане… Заједно смо у срећи, али поделимо и тугу кад је има – каже пензионер прав као пушка Ратко Чворовић.
Општина Лучани, на челу са председницом Весном Стамболић, свесрдно помаже лучанским сениорима, па из буџета одваја одређену суму новца за њихове активности.
– Слажемо се сви овде и нађемо решење за сваки проблем – прича он. – Има нас разних и свако сваког мора да разуме. Али оно што нам је заједничко јесте да треће доба не мора да значи да смо стигли до краја живота, већ је то доба када управо за себе имамо највише времена и кад можемо да се организујемо како желимо. Деца имају своје породице, радно време немамо, тако да можемо да се посветимо неким ситним радостима за које раније нисмо имали времена. И кад сте у пролазу, свратите! Само питајте где смо, знају сви -поручује Јован Павлица читаоцима Пензије.
Заиста тако и мисли, па ако вас пут нанесе у прелепу варош драгачевску – Лучане, знате где можете да се окрепите, освежите и „попијете“ чашицу пријатног разговора.
