Магазин Пензија покренуо је пројекат „Интернет трећег доба“ који је намењен популацији 50+, односно активној и надолазећој популацији пензионера. У овиру овог пројекта представљамо вам онлајн водич „Исхрана у трећем добу“.
Одговор на питање како храна утиче на здравље дали су древни народи далеког Истока пре неколико хиљада година – наравно да храна у великој мери утиче на здравље. Древна народна мудрост добија и своју научну потврду модерним истраживањима одређених намирница. Савремена истраживања потврђују да оно што су преци говорили има основа. Хајде да направимо један корак уназад и представимо древне везе између хране и здравља.
Шаргарепа – Кад попречно исечемо шаргарепу, не можемо а да не приметимо њену сличност с људским очима. Истраживањима је потврђено да особа која редовно једе шаргарепу, у великој мери повећава проток крви у очима. Шаргарепа добија своју наранџасту боју од присуства бета-каротена, који смањује ризик од развијања катаракте.
Парадајз – Кад попречно исечемо зрео парадајз, одмах ће нам бити јасно да је он добар за срце. Осим тога што парадајз изгледа као овај орган, дакле, има четири „коморе“, има и исту боју. Наука је потврдила да ликопен којим парадајз обилује има благотворно дејство на кардиоваскуларни систем.
Орах већ на први поглед личи на мозак, па је јасно да је добар за мозак. Има две хемисфере, чак је и избраздан попут мозга. Научници сматрају да је орах заслужан за појачање сигнала између неурона и за њихово подстицање на даље умрежавање. Орах се бори против деменције, а помаже и да се разложе протеини од којих је сачињен плак који је повезан с Алцхајмеровом болести.
Кад погледамо грожђе видећемо да подсећа на алвеоле у плућима. Плућа се гранају од већих ка мањим каналима, а на крају су алвеоле које служе за размену гасова, чиме омогућавају да кисеоник улази у крвоток, а избацује се угљен-диоксид. Исхрана богата грожђем смањује ризик од обољења плућа. Такође, семенке грожђа садрже активну супстанцу проантоцијанидин за који се сматра да смањује нападе астме изазване алергијама.
Свака врста пасуља мање или више подсећа на бубреге, што значи да их је добро јести за здравље овог органа. Пасуљ потпомаже здраву функцију бубрега.
Стабљика целера и рабарбара по облику подсећају на структуру костију. Конзумирање ових намирница подстиче оснаживање костију, иако су оне калоријски веома сиромашне. Кости у свом саставу садрже доста натријума, као и ове намирнице, такође. Ако немамо довољно натријума у исхрани, тело црпи овај минерал из костију.
Авокадо и крушка су добри за здравље материце, а нарочито грлића материце, а и изгледом подсећају управо на њих. Наука потврђује да један авокадо недељно смањује непотребно гојење и уравнотежује хормоне у трудноћи, а чак и спречава канцер грлића материце. Авокаду је потребно тачно девет месеци да од цвета сазре у зрео плод, баш колико је потребно и беби.
Маслина је намирница која се повезује с јајницима. Италијанска истраживања потрврдила су да исхрана богата маслиновим уљем смањује ризик од рака јајника за чак 30 одсто. Механизам још није познат, али могуће је да је разлог у незасићеним масним киселинама којима је маслиново уље богато.
Смокве су пуне ситних семена и тешко је не направити паралелу с мушким тестисима. Према истраживањима смокве су благотворне за поспешивање покретљивости сперматозоида и повећање њиховог броја, чиме се може превазићи мушки стерилитет.
Батат или слатки кромпир је обликом сличан панкреасу, а познато је да је батат пожељан у исхрани дијабетичара. Он уравнотежује гликемијски индекс хране која се конзумира и подстиче панкреас на здраву функцију. Баш као и шаргарепа, батат је богат бета-каротеном који је антиоксиданс који штити ткива, па се тако панкреас штити од оштећења узрокованих слободним радикалима који се повезују са старењем и канцером.
Поморанџе, грејпфрут и други цитруси у попречном пресеку подсећају на млечне жлезде код жене и управо утичу на здравље дојки тако што потпомажу размену лимфе. Према истраживањима цитруси садрже супстанце које могу успорити развој тумора код лабораторијских животиња и ћелија дојки код жена.
Попречни пресек црног лука подсећа на ћелије у нашем организму. Постоје назнаке да лук има улогу у чишћењу отпадних материја из организма. Осим тога, кад сечемо лук – плачемо, што значи да испирамо епителне слојеве очију.
Ђумбир својим неправилним обликом најбоље описује желудац, а управо њему и помаже. Кинези и Индијци га користе већ миленијумима у својој исхрани да смире желудац и мучнину, али и повраћање. Данас, ђумбир се користи како би успорио раст тумора дебелог црева.
Попречни пресек печурке (шампињона) подсећа на ухо. С разлогом – печурке заиста помажу слуху, јер садрже витамин Д који је добар за кости. Ако се питате какве везе кости имају са ушима, знајте да су за регистровање сваког шума заслужне три мајушне кошчице у уху које звук преносе до мозга.
Зелени мали крајичци броколија подсећају на кластере канцерозних ћелија. У Америци је недавно рађена студија којом је потврђено да само један оброк броколија недељно смањује ризик од рака простате за 45 одсто.
Црвено вино, јасно, личи на крв, а како је вино богато антиоксидансима и полифенолима, јасно је да чини добро здрављу крвних судова. Наравно, у умереним количинама. Црвено вино разређује крв, што је одлична вест у превенцији шлога и инфаркта.
Пише Јасна Вујичић, нутрициониста