Десет убистава је описала у дневнику на руском, енглеском и немачком, међу њима и убиство супруга, којег је пријавила као несталог
Извор: Slovopres.com
Кад је усплахирена пензионерка пријавила полицији Санкт Петербурга да се у паркићу око зграда, тик уз рибњак, налази леш увијен у пластичну завесу за каду, прво су помислили да је неслана шала. На истом месту, идентично „упаковано”, било је такође мртво тело и 2003. године. Тај случај водио се као нерешен, чак ни жртву нису могли да идентификују. Остало је забележено само да је реч о мушкарцу с тетоважама, али је леш био без главе (није било могуће поставити фотографију), без руку (нису долазили у обзир ни отисци прстију) и без ногу. Кад је полиција 2015. по пријави стигла на лице места, такође их је чекао само труп, али се овај пут радило о старици.
Станари околних зграда су претпоставили да је реч о Валентини Уљановој (79) из улице Димитрова, из зграде број 10, тек 200 метара удаљене од рибњака. Тог 26. јула полиција је покуцала на врата Валентининог стана и тамо затекла Тамару Самсонову (68), која се представила као њена најбоља пријатељица. На питање где је Валентина, Тамара је као из топа одговорила да је морала да је убије. У том првом исказу рекла је како је то урадила заједно с лекаром у пензији, њиховим комшијом. Он је наводно дао смртоносну ињекцију Валентини, онда је Тамара убрзала процес тако што је јастуком угушила несрећну старицу јер „није могла да гледа како се мучи”, па су је заједно раскомадали и изнели из стана. Упитана за разлог, одговорила је „да је Валентина страшно увредила, и њу и лекара”. На питање чиме је увредила, није било одговора.
У први мах је верзија с лекаром деловала убедљиво јер Самсонова је старија жена крхке грађе, па је полиција претпоставила да је имала помагача. Међутим, сигурносне камере у згради показују да је 23. јула у лифт уносила велику кесу – сама. Такође, обдукција је потврдила да Валентина није била отрована, ни ињекцијом нити било како другачије. Ни верзија о „најбољој пријатељици” није пила воду, јер су се упознале тек неколико месеци раније, у марту 2015, и врло брзо Тамара је прешла у Валентинин стан „да јој помаже и негује је”. Истина је да је Валентина ретко излазила и да је била болесна, али није била прикована за кревет. Животне приче су им сличне: обе су живеле саме, нису имале децу, у исто време су се доселиле у улицу Димитрова, обема су мужеви умрли, станови су им били исти, у суседним зградама.
У Валентинином стану пронађена је моторна тестера с траговима крви, и у купатилу је била стргнута завеса за каду. Следећа станица истраге био је Тамарин стан у коме је полицију чекало велико изненађење: испод примуса у кухињи пронађени су трагови давно скореле крви, а на старом ормару били су дневници писани на руском, немачком и енглеском, и књига о езотерији из које је истргнуто неколико страница. Испоставиће се да су управо те странице биле уз труп леша који је пронађен 2003. И на први поглед је било јасно да је Тамара Самсонова починила ова два убиства. Међутим, дневници су открили много више. У њима је бакица полиглота детаљно описала десет окрутних убистава, међу њима и убиство мужа којег је пријавила као несталог 2005! Није се бавила разлозима злочина, као ни тиме где је склањала или како је уништавала лешеве, већ само чином убиства и каснијим комадањем мртвих телâ.
На кључно питање „зашто је убијала људе, поготово на тако језив начин”, није дала одговор. Иако је у почетку била врло речита, после открића дневника је замукла. Престала је да сарађује и неће да одговори ни на питање где су глава, руке и ноге Валентине Уљанове. Постоје индиције да случај има везе с канибализмом, али су то за сада само непотврђене претпоставке.
Тамара Самсонова се као млада бавила глумом, завршила је елитне школе, говорила више језика, течно енглески и немачи, провела радни век у престижном хотелу Европа, који је врвео од странаца. По речима комшилука, имала је добар брак и водила је рачуна о себи све док јој муж није „нестао”, тад се запустила. У дневницима на три језика описан је његов „нестанак” – и њега је убила и раскомадала.
Откривен је и идентитет младића којег је убила 2003. године – био је то њен станар који је после неколико месеци „отишао”. Подробно је описала тетоважу, очњаке звери и два укрштена бодежа, што је само „печат на мур” да је управо она убица.
Истражни поступак је у току, оптужница неће бити подигнута док се не провере сви наводи из дневника. Може се рећи да су злочини које је починила „савршени” јер су сви, до једног, до сада остали неразјашњени. Сумња се и да је повезана с још једним, старим случајем из седамдесетих, кад је пронађено мушко тело без једне ноге приликом постављања темеља за градњу школе у истом крају. Ако је починила и тај злочин, било би то 11 убистава. У књизи о езотерији подвлачила је делове о броју 12, а и у дневницима се бави овим „магичним” бројем. Да ли то значи да је планирала још једно убиство, или је већ завршила „посао”, само није описала још два убиства, или број уопште нема никакво значење…
Вероватно нећемо сазнати ускоро јер је престала да комуницира с околином, али ко зна – можда ће постати речита пред поротом, ипак се она бавила глумом. Тамара Самсонова тренутно је у притвору у затворској болници, не сарађује с психијатрима који имају задатак да направе експертизу личности и дефинишу њен психолошки профил. Како било, суђење се очекује с нестрпљењем – ни најлуђа језива машта не може да смисли оно што стварни живот режира.
