Како је сличних карактеристика као и слузница носа, то је чини једнако предиспонираном на исте алергене. Уколико су тегобе учестале и ремете свакодневно функционисање, потребно је да се јавите лекару
С лепим пролећним данима почиње и време сезонских алергија. У општој популацији, приближно 20 одсто људи има проблем с алергијским болестима, од чега сезонске алергије као узрочник тегоба заузимају највећи део.
Сезона алергија почиње у раним пролећним месецима, кад полен дрвећа узрокује највећи број тегоба. Наставља се током лета, кад је најчешћи узрочник алергијских реакција полен трава, а завршава се током јесењих месеци кад доминира полен корова, најчешће амброзије. С првим мразом завршава се период изражених сезонских алергијских реакција.
Очне манифестације сезонских алергијских реакција најчешће су на конјунктиви, односно, танкој слузници која покрива око. Пошто је конјунктива сличних карактеристика као и слузница носа, то ове две слузнице чини једнако предиспонираним на исте алергене, те се алергијске тегобе код осетљивих особа јављају као заједнички ентитет, односно такозвани риноконјунктивитис.
Алергијска реакција настаје као одговор имуног система на присуство окидача, односно алергена. Током сезоне алергија, најчешћи алерген је полен, који се разноси путем ваздуха и доспева до осетљиве слузнице носа и ока. Алергени на слузници долазе у додир с одговарајућим ћелијама имуног система, које започињу имуни одговор на њихово присуство, што резултује појавом алергијске реакције.
Алергијски конјунктивитис се може поделити у неколико подтипова, а два најчешћа су сезонски алергијски конјунктивитис и перениални конјунктивитис. Ова два облика карактеришу се истом симптоматологијом, а разлика је у томе што се сезонски облик јавља током пролећних и летњих месеци и повезан је с присуством полена, док је перениални повезан с алергенима из затвореног простора, најшеће прашину, буђ, гриње, кућне животиње и инсекте.
Најчешћи симптом алергијских конјунктивитиса је свраб. Он се јавља врло брзо по излагању алергену и може бити интензиван. Осим свраба, јавља се и црвенило ока, осећај пецкања, појачано сузење, појачано стварање слузи, и благ оток на капцима. Наведени симптоми најчешће нису константног интензитета, већ зависе и од временских услова. Уколико се на време отклони узрочник алергије, што често није могуће, нарочито током боравка на отвореном, симптоми се постепено спонтано могу повући. Симптоми алергијске реакције на оку прате и појачана секреција из носа, осећај свраба и учестало кијање. Током трајања алергијске реакције обично не постоји поремећај видне оштрине, а уколико се овакве тегобе јаве, и уколико су праћене замагљеним видом или појавом дуплих слика, потребно је да се јавите лекару.
Уколико су тегобе учестале и уколико ремете свакодневно функционисање, потребно је да се јавите лекару. Дијагноза алергијских конјунктивитиса поставља се на основу анамнезе и карактеристичне клиничке слике. Лекар током прегледа уочава типичне знаке алергијске реакције, у виду проширених крвних судова конјунктиве, присуства отока конјунктиве и отока капака. Како би се поставила дефинитивна дијагноза код особа које раније нису имале тегобе, понекад је потребно урадити и тестове преосетљивости на различите алергене.
У третману сезонских алергија најбитнија је превентива. Потребно је да у договору с алергологом и на основу тестова преосетљивости утврдите на које сте алергене највише осетљиви. Уколико сте осетљиви на полен, потребно је да током периода кад су тегобе највише изражене смањите боравак на отвореном, да држите затворене прозоре и користите клима-уређај. Ако сте највише осетљиви на гриње или кућну прашину, потребно је да редовно проветравате просторије, редовно перете постељину, и избаците тепихе, завесе или плишане играчке из просторија у којима највише боравите. Током симптоматске фазе алергија, олакшање у тегобама може донети коришћење хладних облога, и употреба вештачких суза или стерилног физиолошког раствора како бисте поспешили елиминисање алергена из ока. Код изражених тегоба, у договору с лекаром можете користити и системске или локалне антихистаминике, у тежим случајевима и имунотерапију.
Медикаментозна терапија доприноси значајном смањењу учесталости и изражености тегоба и доприноси побољшању квалитета живота током трајања сезоне алергија.
Пише: др Мирко Нинковић
