Теруаки Суенага, експерт у пензији из Јапана, који знање преноси српским компанијама, открио нам је да обожава ћевапе, јогурт и домаће џемове
Тешко је у неколико реченица описати стручност и квалификације господина Теруаки Суенаге, јапанског експерта који у Србији већ неколико месеци домаћим компанијама преноси своја драгоцена знања и искуства. У најкраћем, он је економиста, стручњак за менаџмент, међународне односе, људске ресурсе и право. Богато искуство у области саветовања малих и средњих предузећа, инвестиција, међународног права и консалтинга, стекао је у највећим јапанским компанијама и америчком Џи-Пи Моргану.
С таквом биографијом власници, руководиоци и запослени у домаћим компанијама могу бити сигурни да ће од јапанског експерта много научити. Надамо се – и применити. У Србију су га позвали запослени у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА), путем програма који спонзорише Јапанска агенција за међународну сарадњу (JICA-Џајка).
У Србију је дошао у августу и очекује више него у Русији, у којој је професионално боравио пре доласка у нашу земљу.
-У Русији сам провео месец дана пре него што сам дошао у Србију. Држао сам предавања о управљању људским ресурсима и могу вам рећи да је тамо ситуација хаотична, неорганизована. Радници су уско специјализовани само за један посао и готово их је немогуће научити другом или их мотивисати да се усаврше, преквалификују – каже господин Суенага у разговору за наш магазин Пензија.
Он се и данас, као пензионер, труди да непрекидно учи и да се усавршава.
– Желео бих да научим више о каизен модерној пословној философији и спремам се да се због тога поново вратим у школску клупу након ангажмана у Србији, који завршавам у јуну 2016 – с осмехом објашњава. – Многи инжењери Тојоте који су у пензији држе обуке о каизену, па планирам да се и ја тиме бавим.
Његова мисија у Србији у вези је с инвестицијама. Као консултант за промоцију инвестиција трудиће се да у сарадњи са СИЕПА потенцијалним инвеститорима из Јапана приближи српско тржиште.
-У време СФРЈ на овим просторима је пословао велики број јапанских компанија. Сада их је само две – Панасоник и Јапан тобако интернешенал. Нажалост, Јапанци не знају много о Србији. У библиотекама готово да нема литературе о Србији, а многи Јапанци мисле да је ваша земља и даље у рату – каже Суенага. – Вољан сам да исправим ову ружну слику и јапанским инвеститорима и бизнисменима прикажем праву слику Србије, као одличне локације за улагање. Много је боље него што сам очекивао. Веома је безбедно, све је веома повољно, нарочито храна која је одлична! Да, и Српкиње су веома лепе – стидљиво се осмехује наш саговорник.
Суенага је задовољан како су га млађе колеге у СИЕПА прихватиле. Често га питају за савет како да приступе јапанским фирмама, размењују искуства и одлично сарађују. Ипак, како су Јапанци познати по томе да много раде, много га је изненадио велики број празника и нерадних дана. У односу на Србију, у Јапану се слободни дани добијају само кад премину најужи чланови породице.
– Симпатично ми је, али и фасцинанто што имате могућност да узимате слободне дане за разне прилике, од свадби, сахрана, слава… – нашалио се Суенага. – У Јапану нема толико кафе-пауза као код вас. Много ми се допада што колеге заједно проводе паузе, шале се и причају у опуштеној атмосфери. У Јапану је то незамисливо током радног времена. Али се колеге радо окупљају током викенда, играју голф, планинаре, иду на излете, скијање. Омиљена активност је одлазак на пиће после посла, тада се људи опусте од напорног радног дана.
У Јапану пензионисани стручњаци имају могућност да и даље буду активни и дају допринос друштву. Попут Џајке постоји велики број пројеката којима сениори у пензији могу да се прикључе. Тако је један од Суенагиних колега у Африци, други у Пакистану, неки су у Индији и на Блиском истоку. На тај начин могу да посете различите земље у оквиру пројеката које спроводе као консултанти у пензији. Суенага планира да након Србије оде у Мјанмар.
– Радим и за консултантску кућу World business consultancy, у којој је ангажовано пуно људи попут мене, дакле стручњака у пензији. Ако сте квалификовани, веома је лако пријавити се за пројекте овог типа, чак можете да бирате шта бисте радили.
Неизбежна тема које смо се дотакли јесте и дуговечност Јапанаца као нације, али такође и јапанских компанија. Од Суенаге смо научили да чак 70 одсто јапанских компанија, које послују у свету, имају традицију дужу од 200 година.
– То је резултат философије породичног бизниса – власника компанија и руководилаца којима је важно да запосленима пренесу вредност као што је интегритет, а не краткорочни профит. И, најважније, да се поверење клијената и друштва гради годинама – каже наш саговорник. – Негујемо философију система сениорства и лојалности једној компанији до краја радног века, јер што дуже радиш на једном месту, очекује се да ћеш стећи више вештина и знања о свом послу и тиме бити кориснији радник. Пут ка бољим позицијама у оквиру фирме обавља се у складу с бројем година које радник проведе у фирми.
Како нам је рекао, суштинска разлика између пензионера у Јапану и Србији јесте та што Јапанци желе да наставе да раде и након завршетка званичног радног века.
– Више од 30 одсто Јапанаца старијих од 65 година жели да настави да ради и после пензије, док је у Француској, на пример, статистика слична Србији: само два одсто, или пет одсто у Немачкој. Пуно је невладиних организација које лобирају да се старосна граница повећа на више од 65 година, јер људи желе да раде, противећи се одласку у пензију у том добу – каже Суенага.
ОМИЉЕНЕ ПОСЛАСТИЦЕ
Концерти, театар, планинарење – то су начини на који се Суенага опушта.
У Србији ми се посебно допада природа. Био сам у Тополи, тамо су предели предивни, пуно је зеленила и доброг вина. Обишао сам и Ниш, Нови Сад. Ћевапчићи и јогурт су ми омиљена посластица, као и ваши џемови. Понећу пуно тегли у Јапан. Мада не заостајете ни с понудом јапанске, кинеске и индонежанске хране. Кад ми недостају укуси Далеког истока, увек имам где да одем. Након посла одем и до музеја Никола Тесла, предивног Храма Светог Саве, Војног музеја. Пешке обилазим град, то ми представља задовољство.
