Како би ваш мозак могао да прерарди све оно што је у току неког периода научио и искусио, потребна му је нека брста „прећишћавања ума“.
Истраживања показују да тишина има функцију попут врсте неког система за вентилацију или прозора, а научници Ингварс Бирзникс и Ричард Вичкери развили су начин контроле информација које долазе до мозга. У овом експерименту учествовала је група људи, која је врхове прстију излагала великом броју кратких механичких притисака. Покрећући осећај додира – који мозак региструје од вибрација дуж гребена наших прстију – научници су могли да прате како сe нервни импулси кодирају као информације.
Након неког времена, учесталост кодирања није одговарала броју притисака. Научнике је изненадило што је мозак „сам кодирао притиске без обзира на стварну учесталост стимулације врхова прстију, па у неким случајевима чак и када су надражаји престали“.
За неуронауке, оваква открића би могла да утврде нека друга правила у истраживању декодирања информација.
Резултати студије сугеришу да је пожељно да, када у гужви и великом бучном друштву схватимо да смо у „опасности од превелике стимулације“, дозволимо нашем мозгу да одахне и да се макар накратко „искључимо“.
