Почетна » У историји Србије нико се није звао као он: Ево о коме је реч
Занимљивости Вести

У историји Србије нико се није звао као он: Ево о коме је реч

Фото: Википедија

Није реткост да се деца средњовековних владара, нарочито ако нису и сама ступила на престо, временом буду заборављена до те мере да им се у садашњости чак и историчари ни имена не сећају.

То је чешћи случај када су у питању женска деца, али има случајева када је заборав сустигао и мушке потомке славних династија. То је случај и са овим принцем Немањића крајње необичног имена.

Краљ Драгутин Немањић владао је Србијом у другој половини 13. века. Био је син краља Уроша И и Јелене Анжујске и оженио се угарском принцезом Каталином. Стицајем историјских околности, са престола га је смено брат – краљ Милутин, па Драгутинова деца никада нису наследила власт и много мање су историјски позната.

Са Каталином је Драгутин имао четворо дете чија су имена упамћена – два сина и две ћерке, а нарочито је интересантно име његовог најстаријег сина. Принц се, наиме, звао – Урошиц! О овом српском племићу мало се зна, па није познато ни порекло овог имена.

Као најстарији син, вероватно је од оца добио на управу неке територије, али није познато које ни када, као ни то да ли је Урошиц био жењен. Неки извори наводе да је он био отац кесара Војихне, једног од истакнутих великаша из доба цара Душана.

Лик му је сачуван на фресци лозе Немањића у Дечанима. Манастир Тавна на Мајевици, у Босни сматра се задужбином њега и његовог брата Владислава. Неки извори тврде да је њихова, као и њиховог оца, задужбина и манастир Папраћа.

Недвосмислено је познато да се Урошиц у једном моменту замонашио и да се након тога представљао као монах Стефан. У историјским списима се помиње да је умро млад и сахрањен је у манастиру Светог Ахилија у Ариљу, задужбини свог оца.

Према легенди, из гроба му је текло миро, због чега га је Српска православна црква прогласила за светитеља. Празник Светог преподобног Стефана Урошица Мироточивог обележава се 11. новембра, по јулијанском календару, односно 24. новембра по грегоријанском календару.

Мошти му почивају у манастиру Папраћа код Зворника, где су пренете из манастира Светог Ахилија у Ариљу.