Почетна » Утицај стреса на људски организам
Психолог Вести

Утицај стреса на људски организам

Нервни систем обезбеђује психичке и неуролошке функције, као и контролу ендокриног система. Имунски систем има улогу у одбрани од спољних инфекција и у одржавању нормалног ћелијског састава организма. Психичко и телесно здравље захтева нормалну функцију наведених система.

Проф. др Слободан Апостолски за портал Н1 објашњава да као што поремећаји функција било ког – нервног, ендокриног или имунског система – доводе до болести, тако и болесна стања било ког узрока неминовно утичу на функцију сваког од наведених система. Између функција мозга и имунског система постоје јасно дефинисане анатомске и физиолошке везе, додаје он.

Шта је стрес

Стрес је стање нарушене хомеостазе која представља стање нормалних физиолошких функција организма. Дефинише се као догађај који превазилази индивидуалне способности за борбу и превазилажење стресног догађаја. Индивидуалне разлике физиолошког реаговања зависе од мозга који покреће стресом индукован механизме и утиче на реактивност имунског система на физичке и социјалне угрожености.

Стрес се односи на сваки спољашњи или унутрашњи захтев постављен организму, представља фундаментални део живота и може имати позитиван или негативан утицај на здравље. Може бити спољни, когнитивни чулни стимулус (непријатан доживљај, смрт ћлана породице…), унутрашњи сензорски надражај или некогнитивни стрес као што је бактеријска инфекција или повреда.

Акутни стрес је најчешће позитиван, мобилише све физиолошке механизме за успостављање нарушене хомеостазе. Дуготрајна изложеност стресу, посебно када постоји диспропорција између способности организма и стресогеног оптерећења, узрокује негативне последице, трајно нарушену хомеостазу и болесно стање, наводи др Апостолски.

Сваки пацијент је посебан

Он додаје да је за разумевање утицаја стреса на здравље човека од значаја прихватити холистички приступ пацијенту. Холистички приступ подразумева да између психе (свести, ума…) и тела (функције, структуре) постоје јаке физиолошке везе и стални проток сигнала и порука које детерминишу здравствесно стање индивидуе.

„Ове везе обезбеђује стална интеракција нервног, ендокриног и имунског система преко два основна физиолошка пута: симпатичког нервног система и хипоталамо-хипофизно-адреналне осовине (ХХА). Симпатичко-адренално-медуларни физиолошки пут активира аутономни нервни систем који путем неуротрансмитера и неуропептида комуницира директно са имунским ћелијама и утиче на њихове функције“, каже он.

Тиме се објашњава да ослобађање неуротрансмитера у току стреса повећава пријемчивост за разне болести, додаје др Апостолски и истиче да је „посебно од значаја улога неуропептида ослобођених из лимбичког система током јаких емоција у комуникацији психе и тела и утицаја на имунски систем“.

Кортизол

Са друге стране, додаје он, кортизол и катехоламини смањују ефекат серотонина и допамина и доводе до дисрегулације неуроимунске везе.

„Хронични стрес активира ХХА осовину различитим путевима у зависности од врсте стреса и од начина реаговања особе под стресом. Стрес који угрожава физички интегритет и који се не може контролисати узрокује нижу концентрацију јутарњег и високу концентрацију поподневног кортизола са високом укупном дневном концентрацијом кортизола. За разлику од тога, стрес који се може контролисати узрокује високу јутарњу концентрацију кортизола која опада у току дана и одговара нормалном физиолошком одговору здраве особе. Насупрот стресу, позитивне социјалне интеракције карактерише повећана концентрација оситоцина који супримира ХХА осовину и обезбеђује позитиван ефекат на здравље“, наводи др Апостолски.

Утицај стресних догађаја на функцију имунског система

Стресом индукован поремећај ХХА осовине је у основи неуробиологије многих болести као што су склоност инфекцијама, аутоимунским и малигним болестима, анксиозност, депресија, синдром хроничног замора, фибромиалгија, алкохолизам…, наводи др Апостолски.

„Више студија је показало смањење имунских функција здравих особа под дејством стреса. Према резултатима већег броја студија, краткотрајни и дуготрајни стресни догађаји узрокују повећање броја неутрофилних леукоцита, смањење помоћничких Т, супресорских Т и цитотоксичних Т лимфоцита, смањење Б лимфоцита и смањење ћелија природних убица (НК) уз стрес-зависно смањење функције Т и НК ћелија“, указује он.

Негативан утицај на имунски систем имају разни непријатни животни догађаји као што су породичне трагедије, губитак чланова породице, осећај напуштености, усамљеност, развод, негативан однос мајке, академски стрес, изразита потреба за влашћу и контролом…

„За разлику од негативног утицаја непријатних стресних догађаја на имунски систем позитивни емотивни догађаји, складни интерперсонални односи, хармоничан породични живот и професионални успеси стимулишу физиолошке имунске функције и обезбеђују добро здравље. Позитивне социјалне интеракције повећавају секрецију окситоцина који инхибира ХХА осовину и отклања негативне утицаје стреса“, истиче он.

Додаје да позитиван утицај на имунски систем остварују задовољство персоналним комуникацијама и друштвена подршка, саопштавање и подела трауматских искустава са другим особама, хумор и смех, релаксационе технике, физичка активност и аеробик вежбе, интервенција друштвених група и подршка…

„На основу оваквих резултата се може рећи да је свака јединка господар свог имунског система“, закључује др Апостолски.

Аутоимунске болест

Код аутоимунских болести имунски систем погрешно препознаје своје ћелије и ткива као нешто страно и узрокује њихово оштећење. Постоје више механизама настанка аутоимунских болести.

Дешава се после инфекција са бактеријама или вирусом који садржи састојак идентичну састојку неких наших нормалних ћелија, имунски систем у акцији отклањања инфективног агенса напада и здраве ћелије узрокујући болест. Овај механизам се назива ‘молекулска мимикрија’.

„У стањима стресом индукованог поремећаја имунских функција пре свега смањења имунског надзора, дешава се да иначе редовно отклањање измењених, мутираних ћелија ткива изостане и њихово размножавање буде узрок имунске реакција ка њиховом отклањању при чему страдају и ћелије истих ткива иако без мутације“, истиче доктор.

Према речима др Апостолског, постоји велики број аутоимунских болести са специфичностима механизма настанка било да се ради о дејству аутоантитела на ткива или о ћелијски посредованој аутоимуности. Најчешће су обе функције и ћелијска и хуморалн аутоимуност одговорне за настанак аутоимунске болести, додаје он.

Стрес изазива аутоимуне болести

„Посебно је убедљиво клиничко запажање улоге стресних догађаја у индукцији и погоршању клиничког тока аутоимунских болести. Иако је патофизиологија многих имунских болести до детаља описана, упадљиво је да почетку многих аутоимунских болести претходи изложеност наглим јаким или дуготрајним исцрпљујућим стресним догађајима. Ова запажања рефереришу клинички имунолози (системски лупус еритематодес), реуматолози (реуматоидни артритис, полyмyоситис), неуролози (миастенија гравис, мултипла склероза), дерматолози (псоријаза) и лекари других специјалности“, каже он.

Он каже да је испитивањем популације болесника са миастенијом гравис уочена висока учесталост стреса у индукцији болести. Пре свега код оболелих жена, уочена је временска подударност изложености стресу и почетку аутоимуне болести, као и честа појава егзацербације миастеничких симптома и знакова у ситуацијама понављаних стресова.

Др Апостолски је мишљења да би било врло поједностављено тумачење да стресни догађаји узрокују поред осталих и аутоимунске болести.

„Поремечај имунских функција под дејством стреса је доказана али се аутоимунске болести не јављају код свих особа изложених стресним догађајима. Неопходно је да постоји предиспозиција, односно одређено имуногенетско својство изражено молекулима главног система хистокомпатибилности (ХЛА). Код појединих особа постоји специфичан састав ХЛА који представаља ризик за аутоимунске болести после неких инфекција, као и у случају продужених стресних догађаја“, наглашава он.

Учесталост тешких болести

Доктор истиче да већ годинама епидемиолози указују на повећану учесталост болести код којих је поремећај имунских функција у основи настанка болести, пре свега малигних и аутоимунскох болести.

„У популацији болесника Србије је више епидемиолошких студија потврдила такво запажање и објашњење се делом налази у изложености факторима ризика спољне средине, али и у продуженој експозицији стресним догађајима. Отклањање фактора ризика (превилна исхрана, регулација телесне тежине, физичка активност, избегавање цигарета, алкохола и опојних средстава, и живот у условима незагадкене спољне средине) и успостављање доброг квалитета живота без стресних ситуација би требало да смањи учесталост тешких болести“, закључује др Слободан Апостолски.