Пензија није битна за глумца. Треће доба је лепо, само ако имате чиме да се бавите, чак и да уживате гајећи неку биљку, прича наша славна глумица, чији радни дан почиње у 5, а завршава се у 19 сати.
Босонога, Стана, Наталија, Чарна, Круна, Марија, Криста, Катарина, Лајма, Јокаста, Арманда Бежар де Молијер, Шарлота Шен, Лаура, Кејт, Беба, Инес, Карен, Џо… Могли бисмо, верујте, именима њених ликова попунити све три стране предвиђене за интервју са нашом чувеном глумицом Љиљаном Драгутиновић (67) колико је плодна њена позоришна, филмска и ТВ каријера. Била је и Брацина мајка у култном филму „Кад порастем бићу Кенгур“, па Сташина мајка у „Лисицама“, те Вукосава у серији „Стижу долари“ и Персида у „Белој лађи“.
На „даске које живот значе“ стала је 1973. у Атељеу 212, а три године касније постала стални члан овог театра. Говорила је да је позориште магија, која вам појача адреналин и подигне вас неколико центиметара изнад дасака и тада не постоји ниједан проблем којег сте свесни. Сада је шармантна и невероватна као Даница Дана Исидоровић у једној од најгледанијих домаћих породичних серија „Истине и лажи“, редитеља Михаила Вукобратовића, у чијој другој сезони све генерације „од 7 до 107 година“ уживају сваког радног дана у 21 сат на Првој телевизији.
Ове године је 45 година откако сте први пут заиграли у позоришту. Иако однедавно не играте на даскама које живот значе, ово је годишњица којом се мало ко може похвалити.
– Четрдесет пет година је дуг период и пуно сам радила. Позориште сам напустила пре 5-6 година. Данас ми се чини као да се то велико и лепо прегнуће догодило неком другом. Јубилеје не волим. Они припадају онима чији пут је био магистрала. Моји путеви су другачији. Управо су ме моји путеви водили до тачке у којој сам сада и зато сам задовољна. Никоме ништа не дугујем.
Како вам изгледа читав тај период кад га сагледате из данашње перспективе? Сетите ли се неког вашег лика с посебном сетом и љубављу?
– Има их неколико. У младости сам на улоге које сам играла другачије гледала. Данас, код оволике историјске дистанце, гледам у неку мени познату девојку и нисам критична као некада. Срећом да је тако.
Актуелна серија „Истине и лажи“ је за кратко време освојила публику и ненаметљиво постала део породичног ритуала, па око ТВ екрана окупља читаву породицу. Како објашњавате феномен да људи, у мору страних серија и ТВ канала, у 21 сат зауставе даљински баш на ТВ Прва и уживају у догодовштинама из ваше серије?
– „Истине и лажи“ су породична серија и радује ме да још увек постоји огроман број људи који је прати. Надмашила је франшизу по којој је требало да буде снимана. Смештена је у Србију, са породицама и њиховим истинама, и белим и црним лажима. А истина је да одсликава просечну породицу у Србији и, оно што је занимљиво, постаје и универзална.
Foto: Prva TV
Каква је, осим што је „редовно незадовољна својим животом“, из ваше визуре Даница Дана Исидоровић? Да ли бисте јој нешто додали или одузели?
– Улога Дане је оно што се неизбежно догађа женама на нашим просторима које се удају и добију децу. Погледајте како су лепе наше девојке док се не удају. А када се удају и добију малишане, не постоји више ништа друго. Оне као да усахну од силног понављања једних те истих обавеза. Данин живот је управо био такав. Невоља је у томе што је тек у позним годинама почела да се буни, мења се и хоће нешто за себе да уради. Жељна је забаве, промена, досадиле су јој радње у кући које понавља и понавља и понавља сваки дан. Нажалост, она се упушта у непознато и то доноси проблеме, зато што неизмерно воли своју децу и мужа.
Како реагујете на бројне репризе хит серија у којима сте играли?
– Волим да их погледам, јер док сам их снимала, нисам имала времена. Мислим да данас још више добијају на квалитету.
Да ли глумац, уметник уопште, има право на пензију?
– Пензија није битна за глумца, јер увек постоје улоге за наше године.
Како ви доживљавате то такозвано треће доба?
– Треће доба је лепо, само ако имате чиме да се бавите, чак и ако гајите биљку да уживате. Али чини ми се да су у Србији стари људи углавном депресивни. Могло би се доста тога учинити за њих.
Стижете ли данас да имате неки хоби, с обзиром на чињеницу да су вам снимања готово свакодневна?
– Хобија имам безброј, али не стижем њима да се бавим од снимања. Устајем у 5 ујутру, враћам се кући у 7 увече.
Мислите ли да је треће животно доба у нашој земљи другачије од оних у нашем региону или свету?
– Не знам за регион, али за свет знам. Другачије је, јер тамо људи достојанствено старе.
Како ви проводите дане? Имате ли неке ритуале, попут одласка на пијацу?
– Ритуали да, имам их. И они су, с годинама, све бројнији. Обожавам пијацу! Мушкарци су ту једноставни, они оду и купе. Ми жене волимо сатима да се мувамо по пијаци, па на крају купимо и оно што нам треба и што нам не треба.
Многе баке кажу да унуке воле можда више од деце. Како стоје ствари код вас?
– Моја два унука су мени продужена и пружена рука љубави моје деце – Бранислава и Ане.
Живимо у времену када могу да се „купе“ разни делови тела, коса, капци, усне, зуби… Да ли сте присталица пластичне хирургије или сте у оној групи дама којима су боре шармантан доказ животног искуства?
– Живот није толико лак, па су боре шармантне. Лично идем козметичару и немам ништа против пластике – уколико се не мења лични опис.
Да вам неко понуди временску машину, у које доба вашег живота бисте се вратили?
– У цео мој живот из почетка.
Да можете, шта бисте променили код себе?
– У младости сам била ћутолог… Шта бих променила? Можда да се мање поверавам.
Шта бисте поручили нашим читаоцима, који вас гледају на телевизији, управо читају овај интервју и кажу: „Ма лако је њој, она је глумица“?
– Оооо, тврда је глумачка кора хлеба! То је одговор.
Како бисте, за крај, завршили реченицу „Драги пензионери, време је да…“?
– Време је да мењате не себе већ друге.
