Крајем октобра старије особе улазе у сезону осетљивости на респираторне инфекције. Зато је октобар право време да се вакцинишу против грипа
Вакцинација је најмоћнија превентивнa здравствена тековина људске цивилизације, чувар здравља свих генерација. Сви се ми од рођења вакцинишемо по календару вакцинације и тиме штитимо и себе и друге. Међутим, последњих година појавиле су се неке недоумице у јавности у вези с вакцинама. Кренућемо зато редом и од чињеница.
Ушли смо у јесен, а тиме и у сезону окупљања. Већа је концентрација људи различитих узраста у затвореном простору. Ово је време и поступне сезонске смене заразних болести. Након летње доминације цревних зараза и болести које се преносе преко вектора (комарци, крпељи итд), улази се у сезону респираторних инфекција. Наредних 5-6 недеља поступно ће се повећавати број респираторних инфекција код школске и предшколске деце, а затим ће се ове инфекције пренети на родитеље. Најстарији у овом таласу оболевају последњи. Код њих се до средине октобра ретко региструје значајан пораст ових инфекција.
Ти циклични порасти јављају се сваке године и последица су мешања бактеријске флоре, али и акутних вирусних кијавица и других инфекција горњих респираторних путева, које деца доносе с повратком у школе.
Након два месеца (септембар и октобар) завршава се размена клица, па сви чланови школских колектива стекну сличан специфични имунитет. И док школски колективи крајем октобра постају стабилни, код најстаријих долази до погоршања. После периода баналних инфекција улази се у сезону осетљивости на респираторне инфекције. Уласком у другу половину јесени наилази и временско захлађење. У том периоду почиње заштита од грипа која се спроводи имунизацијом, и то од друге половине октобра до половине децембра, мада се вакцина може примити и касније.
Осим у пандемијским годинама, сезонски грип редовно се појављује са зимом и представља заразну болест која доноси озбиљне компликације и погоршање основне болести посебно код старијих и хроничних болесника. Најчешћа компликација је инвазивна пнеумококна болест, упала плућа која односи у смрт велики број компликованих случајева. Заштита вакцинацијом како од грипа тако и од инвазивне пнеумококне болести вакцинама се успешно спроводи више од пола века.
И даље не разликујемо грип од осталих респираторних инфекција. Никако не схватамо да преко 200 различитих узрочника респираторних болести изазивају обољења слична грипу. Ипак, вирус грипа је само један узрочник, који има способност да се јавља искључиво у мањим или већим епидемијама, и то му је најважнија карактеристика. Због тога се грип данас сматра једним од најзначајних проблема у јавном здрављу и више од свих других изазивача заразних болести утиче на здравље.
Вирус грипа има три типа: А, Б и Ц, од којих су А и Б најзначајнији. Тип А има више подтипова. Он се јавља и у животињском свету, посебно међу птицама, али и многим сисарима. Тип А има врло високу способност преношења и највећи пандемијски потенцијал. Због велике и честе променљивости вируса која се огледа у појавама нових варијанти и нових подтипова, данас је доказана теорија о генетској рекомбинацији вируса грипа типа А. Рекомбиновање вируса грипа типа А доводи до појава потпуно нових подтипова и варијанти вируса (птичји, свињски, хумани…), а теоријски су могуће рекомбинације и с вирусима других животињских врста. Приликом појава нових рекомбинантних типова долази до пандемија грипа и масовног глобалног преношења вируса.
Тачно је да се ови вируси могу створити у лабораторијама, али то важи и за све друге вирусе. Да ли се такви вируси намерно или случајно пуштају у циркулацију, данас се много спекулише и одговор зависи од тога колико смо склони веровању у теорије завере. Историјски и научно потврђен јесте природан настанак ових пандемија. Сваке сезоне вирус грипа инфицира 5-10 одсто становништва, међу инфициранима је чак 30 одсто деце. На глобалном нивоу вирус грипа изазове око пет милиона тешких респираторних болести и око 500.000 смртних случајева.
Грип код особа с хроничном незаразном болешћу може повећати ризик дуготрајног погоршања болести, хоспитализације и смрти. Дијабетес повећава ризик болничког лечења услед грипа и до три пута. Срчани напади су пет пута вероватнији код хроничних срчаних болесника у току сезоне грипа, док је инфаркт три пута вероватнији у три дана након системске респираторне инфекције.
Стопа смртности од инфлуенце типа А код хоспитализованих особа с хроничном опструктивном болешћу може бити 30 одсто виша у поређењу са смртношћу од 0,1 одсто код здравих људи.
У нашој земљи је вакцинација против грипа обавезна за оне који су у посебном ризику. То се првенствено односи на труднице, затим изразито гојазне особе, оне с хроничним срчаним, плућним, бубрежним и ендокринолошким обољењем, као и за све старије од 65 година.
Највећи пад имунизације против грипа настао је две године после пандемије у време емитовања емисије „Инсајдер” у новембру 2011. године о тобоже „лажној” пандемији и неисправној вакцини против грипа. Историјска је чињеница да је ова емисија покренула и антивакцинални покрет у Србији који пре тога није постојао. Могуће је да би до овог покрета дошло и без ове емисије, али је мало вероватно да би добило такав замах.
Пишу др Ирена Џелетовић Милошевић, руководилац Канцеларије за здравље старих Градског завода за јавно здравље Београд и прим. др Предраг Кон, епидемиолог ГЗЈЗ
