У новом, још необјављеном рукопису за књигу „На путу здравља” др Андреја Kраигхер Гузина осврће се и на однос уверења, вере и оптимизма на здравље:
Желим да нагласим да вера у „нешто“ (Бога, Ствараоца, Универзум, највишу Интелигенцију– Апсолут по Виктору Франклу, егзистенцијалисти) служи очувању телесног, духовног, душевног и друштвеног благостања и интегритета. Већ раније поменути Брус Липтон (у вези с епигенетиком) својом новијом књигом „Спонтана еволуција“ научно (уз помоћ квантне физике) објашњава спој материјалистичког и идеалистичког погледа на еволуцију и одбацује тај, до сада, владајући дуализам. На својим веома посећеним предавањима он узвикује: „Престаните да мислите да сте жртва својих гена јер они не одређују ништа – ви сте креатори, а гени су подређени вашем уму!!!“ И раније, у овој књизи истакла сам да ми, лекари, представљајући пацијентима генетику као судбоносну, на тај начин чинимо недопустиву грешку јер „скидамо одговорност“ са сваког појединца и нас самих!
И Виктор Франкл у својој логотерапији, за налажење сврхе, сматра најбитнијим да „преузмемо одговорност“ за своје стање и постојање!
Вера у сопствене могућности да утичемо на успостављање хармоније у природи и с природом као и у нама самима, служи очувању здравља јер нам помаже да задржимо позитиван животни став за који смо, у више наврата, истицали колико је значајан да би се победила болест. Ту Брус Липтон објашњава и улогу „плацебо ефекта“ и у овом случају га назива „но-плацебо ефекат“.
Све вере промовишу здравље и здрав начин живљења. Промовише га и Библија иако није довољно да се у њу само кунемо, већ би требало и да се придржавамо њене једноставности и мудрости. Иако се у Библији наводи седам главних грехова (охолост, шкртост, блудничење, завист, неумереност у јелу и пићу, љутња, лењост), морам да нагласим да, кад је о неким осећањима реч (као што су завист, љутња), у нашој западној култури је довело до погрешног уверења да су то осећања која треба да се потискују по сваку цену. Није битно да ли се декларишемо као верници, али је битно да живимо онако како вера налаже да бисмо били здрави. Ако се и разболимо, вера нам помаже у оздрављењу и у умирању. Вера у оздрављење помаже више од најсавременије медицине. Али не треба да „бркамо“ веру и сујеверје. Многи то мешају, али је данас квантна механика потврдила да наше мисли могу да се материјализују и да вера у то не значи сујеверје. Многи се питају кад се разболе: „Шта сам ја то Богу скривио да морам толико да патим? Шта сам учинио да ме овако кажњава?“ Нису свесни да су, због незнања, дуго грешили с нездравим навикама и да већина болести и патњи нису божја казна, већ последица непознавања смисла живота којe вера, помажући да се открије сврха (Франклова логотерапија) свачијег живота може само да олакша.
Закључак: Ви сте господар здравља у много већој мери него што можете да слутите! Просечан човек нема јасну представу о томе шта треба да ради како би сачувао здравље. Било би једноставно када бисмо могли да кажемо: „Живите по принципу задовољства – хедонистички: једите, пијте, пушите, радите и мислите шта хоћете јер ништа од тога не утиче на здравље.“ Али није тако иако то не значи да је потребно велико одрицање да бисмо сачували здравље – важно је само да се уведе склад у живот, и онда постаје здравље: „Средство за испуњење жеља, потреба и права човека.“ Здрав начин живљења је свакодневно усклађивање наших жеља, потреба и права.
Површно гледајући, помислићете да предлажем да се одрекнемо свих погодности савременог начина живота и да се, квалитетом живота, вратимо стотинак година уназад. То није тачно: ја се борим за разумевање и сарадњу и, првенствено, за знање, здравље и томе служи ова књига. Не идеализујем и не говорим о благостању и срећи из бајки јер то није реално и такво „здравље“ било би илузија. Али, налажење задовољства у тежњи ка бољем, здравијем животу јесте реално и може лако да нам постане сврха живљења. Чињеница је да данас можемо да будемо здравији него јуче, и сутра здравији него данас. Побољшати здравље и спречити болест јесте могуће и неопходно. То нам је, професионално, најважнији задатак и дужност. Нико нема право, а поготово ми, здравствени и просветни радници, дакао ној „заријемо главу у песак“ очекујући побољшање стања без икакве наше акције.
Сви који желе да раде на себи како би постали бољи, здравији и срећнији људи, могу да се придруже Искуственим групама проф. др Краигхер Гузине; уторком у Београду, Кнеза Милоша 47, мала сала у приземљу, 17–18.30 часова, тел. 064/261-97-94, е-адреса andreja.kraigher@gmail.com.
Пише проф. Др Андреjа Краигхер Гузина, психоаналитички психотерапеут
