Повећаћемо плате у јавном сектору и пензионери ће имати веће пензије, и то већ за два месеца, јер о томе сада можемо да говоримо кад су јавне финансије у реду. То је поручио премијер почетком септембра.
Очигледно су добро стање у државној каси, боље од очекиваног, и похвале ММФ приликом четврте и пете ревизије трогодишњег програма владе с овом финансијском институцијом охрабриле премијера да дâ овако чврсто обећање. Чињеница је да и најважнији економски показатељи, а то су раст производње и извоза, благо повећање запослености, мировање цена и стабилан курс динара, наговештавају да ће ове године бити остварена макроекономска стабилност уз значајан номинални раст бруто домаћег производа (БДП). Поред реалног раста, БДП узима у обзир и ефекат пораста цена од око 4,5 одсто, а прогнозе за 2017. говоре о расту од око 5,5 одсто.
Наравно да пензионере све те статистике мање интересују од сазнања да ће им због већих примања бити макар мало боље. Зато је за њих главно питање: Када и колико?
Одговор зависи од стања у буџету до краја године и од тога колико ће се инсистирати на стриктном поштовању Закона о буџетском систему по коме пензије треба да буду замрзнуте на постојећем нивоу све док њихово учешће у бруто домаћем производу не падне на 11 одсто.
Кад је реч о стању у буџету, премијер каже да никад није било боље јер су тренутно приходи већи од расхода, али истовремено упозорава да тако неће бити и у децембру. Крајем године, наиме, на наплату стижу неки стари рачуни чије одлагање или више није могуће или би у наредним годинама било још скупље. Дакле, фискалног дефицита ће бити, али ће он бити много мањи од планираног и договореног са ММФ.
Ту се отвара простор од неколико стотина милиона евра који могу да се потроше, сем за покривање неких дугова јавних и друштвено-државних предузећа, и за повећање, односно враћање плата у јавном сектору и пензија.
Што се тиче процентуалног учешћа пензија у БДП ситуација је следећа: то учешће је 2014. године износило 13,1 одсто, али је управо због умањења пензија почело брзо да пада у прошлој и овој години. Учешће пензија у БДП и даље ће падати и поред повећања пензија, све док је њихово процентуално повећање спорије од (номиналног) раста бруто домаћег производа.
Укратко, постоје сви материјални па и законски услови да се пензије повећају, односно да се једним делом врате до краја године, а остатак током 2017.
У даљим преговорима са ММФ треба зато инсистирати на чињеници да брже повећање пензија, које, да поновим, за око 40 одсто пензионера значи само враћање на претходни ниво с краја 2014. године, не представља превелик задатак за садашње буџетске могућности. Најзад, повећање личне потрошње грађана с ниским примањима, а то су управо пензионери, значи додатну потражњу, пре свега за домаћим производима и услугама, што је опет додатни подстицај за повећање производње и укупне економске активности.
Зато, уз пуно уважавање економске реалности, постоје сви услови да се пензије у овој години повећају/врате за око четири одсто, а током 2017. додатно порасту/врате за око 4,5 одсто.