Имао сам намеру да пишем о неким другим стварима, али ме фото-сешн (некад се говорило – ‘ајде са се сликујемо) уприличен за једне новине сасвим излудео и натерао да размишљам о себи на другачији начин. Понео сам на заказано снимање неколико одела и кравата, кошуље у разним бојама, нафиксане ципеле, па ће читаоци видети моје слике у позама и гардероби какву не користим у свакодневном животу.
Другим речима, ја ћу се лажно представити.
А ко се данас лажно представља: естрадне звезде и политичари!
Нисам ни једно ни друго. А кад ми је фотограф показао шта је урадио, схватио сам да би гледаоци могли да закључе како сам ја или естрадна звезда или политичар.
Размишљао сам и даље у истом стилу, дубоко загледан у фотографије.
Овако се, дакле, прави имиџ! И ја дуго нисам знао шта та реч заправо значи, па онима који то још увек не знају, кажем да имиџ у ствари представља лажну слику о некоме, иако су они који такву слику стварају убеђени да је то аутентични скенер њихове личности.
Уочи новог албума, свака певачица ће тек уприличеном пластичном бравуром на свом лицу или телу желети да покаже како је променила имиџ. Пластични захват на души се не види, а он би требало да буде главни сведок те промене.
Уочи избора, посебни тимови раде на промени или прилагођавању имиџа политичара новим политичким трендовима. Мршаве нагло, мењају фризуру, улазе у уска или широка одела, постају нагло смирени, уче поучне цитате којима ће фасцинирати бираче не наводећи праве ауторе „својих“ свежих мисли.
Једино се не види промена у њиховој глави.
Дубоко загледан у слике које ми је фотограф изложио, почео сам да размишљам кога бих ја могао да преварим новим имиџом и да при том имам користи од те преваре.
До сада су ме комшије обавештавале како су ме виделе на слици у укрштеницама, „под водоравно шест“ – питање „иницијали нашег водитеља“.
Доста је било баналности! Уз нове фотографије сам сазрео и од сада ће о мени читати на првим странама! Тарабе ће бити облепљене мојим сликама, савијаће ме око бандера, качити по билбордима, делити ме у виду летка…
Зашто не бих био председнички кандидат у наредним изборима? Зар није довољно то што имам сјајне фотографије и добру жељу да постанем председник!
Онда сам поређао своје нове слике по столу који се налази испред телевизора, и почео да упоређујем себе и будуће противкадидате! После неколико дана буљења у екран, искрено сам се запитао: Можда ми ипак нешто фали?
Бацио сам се на свој мобилни телефон и почео да убеђујем пријатеље да сам ја у ствари идеални председнички кандидат, који ће потпуно сазрети за пет година.
После бројних разговора схватио сам две ствари. Прва: они су збуњени и љубоморни. Друга: ја сам сувише скроман, додуше на свој начин. Идеална комбинација да им будем вођа!
