Проблеми у здравственој заштити су, уз нерешена стамбена питања, први на листи горућих проблема војних пензионера Србије. Стамбени проблем мучи сваког петог пензионера, а нагомилане проблеме у војном здравству осећају сви. Јер реч је о старијој популацији, а подаци Светске здравствене организације кажу да човек старији од 65 година у просеку болује од три хроничне болести.
Према речима др Часлава Антића, члана Главног одбора Удружења војних пензионера Србије (УВПС), проблеми се пре свега огледају у лошој снабдевености лековима и дугом чекању на прегледе. Ситуацију додатно погоршава и све приметнија пракса да Војномедицинска академија (ВМА), до скора главна војна болница, све више даје предност цивилима, који услуге плаћају, у односу на војна лица, како активна тако и пензионере. Проблем је и што ВМА више нема свој рачун, па новац скупљен лечењем цивила иде у државни буџет. Само мали део, од иначе позамашне суме која се тако зарађује, враћа се из државне у касу војног здравства.
Да лекова у војним апотекама нема довољно потврђује чињеница да се стално повећава број оверених рецепата за лекове, с којима војни пензионери трагају за цивилним апотекама у којима могу да подигну преписане медикаменте.
– Лошој снабдевености лековима великим делом кумује и то што се паре од доприноса за здравствено осигурање троше ненаменски, односно усмеравају се за исплату боловања до 30 дана. У цивилном сектору се та боловања исплаћују са рачуна послодавца, што значи да би за активна војна лица боловање до месец дана требало да плаћа Министарство одбране. То међутим није случај, па је рецимо лане са рачуна за набавку лекова за исплату боловања пребачено чак 600 милиона динара, наводи др Антић.
Изгледало је да ће се ове године то променити јер је у Управном одбору Фонда за социјално осигурање војних осигураника било договорено да боловања професионалних војника до месец дана исплаћује Министарство одбране, али кад је предлог овогодишњег буџета стигао до Министарства финансија, наложено је да исплата боловања остане по старом, дакле на терет Фонда војних осигураника.
Кад је реч о чекању на прегледе, у УВПС наводе податке које су у јануару добили с ВМА. Према тим подацима су рецимо на кардиологији за холтер ЕКГ+ТА активна војна лица чекала 10 до 20 дана, а војни пензионери и чланови породица два до три месеца, за ергометрију активна војна лица до 10 дана а војни пензионери и чланови породица два до три месеца, колико се чекало и на ултразвук срца. На колоноскопију чекало се пет до шест месеци, на ехо абдомена 15 дана, на гастроскопију два месеца.
На радиологији су тог 20. јануара, с којим је рађен пресек стања, термини прегледа магнетном резонанцом за активна војна лица били попуњени до 7. новембра, а за војне пензионере и чланове породица до краја 2016. При том је основни проблем био недостатак уређаја и апарата, као и кварови на њима.
Корисници војних пензија кубуре и с рефундацијом трошкова. Тако је у градовима у којима се примарна здравстена заштита остварује у домовима здравља проблем, што уговором са РФЗО није регулисана стоматолошка заштита. Зато се све услуге, осим вађења зуба, наплаћују, а паре је тешко рефундирати јер комисија РФЗО у првом степену одбија рефундацију трошкова без војног упута.
Раденка Марковић
