Од новембра 2014, када је донет Закон о привременом начину уређивања исплата пензија (Сл. гласник РС бр. 116/14 и 99/16), до септембра 2015. сви поднесци Уставном суду Србије (УСС) разматрани су „у пакету“ и за њих је донето једно (и до данас једино) Решење IУз-331/2914 од 23. 9. 2015. Овим решењем УСС је одбацио све дотадашње иницијативе за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговорима – са образложењем да у наводима иницијатора није нашао довољно поткрепљене тврдње да има основа за покретање поступка и утврђивање неуставности и несагласности оспореног закона са потврђеним међународним уговорима.
Од септембра 2015. сви накнадни поднесци УСС нису разматрани, а до 7. септембра 2017. поднето је 389 уставних жалби, које су потом све пренумерисане и добиле исти нови број 763/2017, а све их је задужио један судија УСС?! Од тада нема информација када ће УСС примљене иницијативе и жалбе оштећених грађана разматрати. Ако је за Европски суд „разуман рок“ годину дана, поставља се питање које су то „више силе“ највишу судску институцију „зауздале“ да већ трећу годину не обавља своју функцију у заштити уставности и законитости у Србији.
Уважавајући чињеницу да су оспореним законом већ четири године оштећени сви пензионери у Србији (преко 1,7 милиона) и наследници сваке године око 92 хиљада умрлих пензионера, на основу члана 168 Устава РС, група од 27 народних посланика из девет посланичких клубова прихватила је иницијативу Синдиката пензионисаних војних лица и 6. августа 2018. покренула поступак за оцену уставности и законитости предметног закона, јер сматрамо да није у сагласности са Уставом Србије, општеприхваћеним правилима међународног права и потписаним међународним конвенцијама. Неуставност овог закона оспорена је због: (1) угрожавања економске сигурности пензионера и достигнутог нивоа људских права, (2) спречавања мирног уживања својине и других имовинских права, (3) нарушавања правног поретка Републике Србије и правне сигурности, (4) усклађивања права на правно средство и делотворни правни лек и (5) због кршења забране дискриминације.*)
Оспорени закон о привременом уређивању начина исплате пензија семантички не може бити закон којим се смањују пензије, јер се начином исплате пензија може регулисати да ли се пензија исплаћује: (1) на текући рачун или је поштар доноси на адресу пензионера, и (2) у целини једном месечно или као први и други део пензије на сваких 15 дана месечно.
Такође, оспорени закон: (1) није привремен, јер нема прописаног рока до кога се примењује; (2) неуставно прописује трајно одузимање дела пензија релативно малом броју „средње богатих“ и „богатих“ пензионера, (3) онемогућава већ четири године законско право да преко 1,7 милиона пензионера добије годишње повећање пензија сразмерно индексу раста цена на мало и (4) дискриминише „средње богате“ и „богате“ пензионере којима се одузима значајно већи проценат пензија (22% и 25%) него значајно богатијим државним функционерима и бројним запосленима у парадржавним агенцијама и фондовима (10%), који су такође корисници државног буџета?!
Позивање државе на буџетски дефицит због издвајања преко 11% из буџета за исплату пензија је неосновано због пет разлога: (1) јер су ресорни државни органи својим (не)чињењем и пре смањења пензија и данас омогућавали бројним послодавцима да уопште или нередовно уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) својих запослених радника, (2) Народна скупштина већ десет година није разматрала и усвајала тзв. завршни рачун Републике Србије па не постоје валидни подаци о стању буџета, (3) сваке године државни ревизор подноси велики број прекршајних и кривичних пријава због ненаменског трошења средстава буџета у износима који се збирно исказују у милијардама динара, (4) враћањем дела одузетих пензија на „апотекарску кашичицу“ (а не повећањем како то безобразно изјављују и највиши државни функционери) статистички се издвајања из буџета за пензије држе изнад прокламованих максималних 11% само за минорних 0,1% (11,1% у 2017), и (5) партиократским подржављењем ПИО фонда маргинализован је број представника пензионера и послодаваца, а несразмерно учешћу државе (око 11%) законом повећан број представника државе који чине већину „управљача“ који газдују имовином пензионера?!
Најзад, очигледно је да се оспореним законом врши дискриминација ако се пензионеру у истом радном статусу и са истим уплаћеним доприносом по години радног стажа (нпр. инжењеру који је радио 15 година) не смањује пензија ако за тих 15 година уплате доприноса прима стечену „малу“ пензију од 25.000 динара, а његовом колеги који је радио 40 година и прима, такође, стечену „велику“ пензију од 50.000 динара – иста се умањује по два пензиона „разреда“: 22% за „средње богате“ (на износ преко 25.000 до 40.000 динара) и 25% за „богате“ пензионере (на износ преко 40.000 динара)?!
*) Конференцију за новинаре у Народној скупштини после предаје захтева за покретање поступка оцене уставности оспореног закона можете видети на линку https://www.youtube.com/watch?v=x9JcmjeJneI
