Поносни смо на то што смо други по реду геронтолошки центар у Србији, а први у Војводини који је добио лиценцу за пружање услуга. Увели смо индивидуални рад са сваким корисником, и једни смо од ретких центара који пружају обиман садржај дневних активности у виду радно-окупационих, културно-забавних, а од скоро смо увели и пригодне спортске активности.
Тако је Славица Шкрбић, директор Геронтолошког центра „Нови Сад“ одговорила на наше питање на шта је посебно поносна у досадашњем раду ове установе.
Геронтолошки центар „Нови Сад“ је установа с традицијом дугом пет деценија. Колико тога се променило од почетка рада до данас?
– Прво је основан дом у Футогу 1964. године, а потом дом на Лиману 1973. године. Занимљив је податак да је дом у Футогу имао, поред радно-терапеутских активности, и такозвану радну активност на економији (узгој ратарских и повртарских култура, тов свиња и пчеларство). То је била свакодневна радна обавеза у којој су једнако учествовали и корисници дома и запослени. Интегрисањем ова два дома настао је Геронтолошки центар „Нови Сад“ 1975. године. Тада је формирана Прихватна станица с Прихватилиштем, а први клуб за стара и одрасла лица био је Клуб „Олга Петров“. Затим се појавила потреба и за пружањем услуге Помоћи у кући и неге, као и за Дневним боравком за одрасла и старија лица. На крају је грађен и Дом „Бистрица“ на Новом насељу, који је отворен 1989. године. Одељење за дементне кориснике основано је 2011. године и смештено је у новоизграђени објекат, у оквиру дома у Футогу. Из наведеног се види да смо се ширили и по капацитетима, и по броју корисника, и по врстама услуга. Истовремено смо развијали и унапређивали квалитет наших услуга кроз континуирано праћење развоја и трендова у социјалној заштити, па данас наши стручни радници похађају константна усавршавања, обуке. Услуге које пружамо су лиценциране, где су јасно прецизиране и унапређене процедуре пружања услуга и тим процедурама су наше услуге и квантитативно и квалитативно побољшане. Почели смо да вршимо пренамену наших капацитета, тј. адаптацију. Тако је у дому на Новом насељу у претходних неколико година адаптиран пети и четврти спрат у вишекреветни стационар, а пре месец дана и трећи спрат. Трећи је адаптиран у једнокреветне апартмане за зависне кориснике, што је новина у социјалној заштити.
Шта све Центар пружа корисницима?
– Корисницима домова пружамо услуге смештаја, исхране, здравствене заштите, медицинске неге, одржавања хигијене, психолошке подршке, социјалног рада, културно-забавне, радно-окупационе и спортско-рекреативне активности. Такође, Центар пружа и дневне услуге у заједници намењене лицима трећег животног доба која бораве у својим кућама. Установа има у сталном радном односу девет лекара, од којих четири специјалиста (психијатар, неуролог, физијатар и специјалиста медицине рада, а тренутно је један лекар на специјализацији за интернисту), стоматолога, осам физиотерапеута, шест фризера и бербера чије су услуге корисницима урачунате у цену смештаја и омогућене свакодневно. Такође, установа организује прославу рођендана, верских празника, игранке с музиком, посете културно-уметничких друштава, песника…
Колико имате корисника?
– У сва три дома борави 772 корисника. Поред тога, имамо 3.275 корисника у отвореним облицима социјалне заштите, и то око 3.000 у Клубовима за стара и одрасла лица, 232 у Помоћи у кући и неги, 28 у Прихватилишту и 15 у Дневном боравку.
Који су вам планови за следећи период?
– Намеравамо да наставимо започету сарадњу с новосадским школама и вртићима кроз међугенерацијску сарадњу започету крајем 2016. године, где смо организовали активне посете ученика нашим домовима и клубовима. Такође намеравамо да организујемо више излета и посета другим домовима. Наставићемо с инвестиционим улагањима у опрему и обнову објекта.
Који је горући проблем у раду установе?
– Велики проблем у раду наше установе је недостатак кадра, посебно неговатељица. Стога је на постојећем особљу знатно већи терет самог посла, како би постигли овако висок ниво услуга.
Испричајте нам неку анегдоту с посла.
– Једном приликом, корисник дома на Лиману Ђура Павловић добио је бесплатну карту за утакмицу Војводина-Партизан. Ђуро је, иначе, ватрени навијач Партизана и није знао да је добио место на комe су седели навијачи Војводине, па се нашао у незавидној ситуацији кад је скочио да прослави гол Партизана.
