Зашто је важно деловати на бол? Бол изазива промене у околном ткиву, а ако је јачег интензитета доводи до грча околних мишића као покушај тела да коригује настали проблем. Самим тим се проблем, заправо, погоршава. Долази до грча мишића и корекције положаја тела, појачавајући притисак на здраве зглобове и мишиће, а ово опет само погоршава проблем и отвара простор за проблем на неком другом месту.
Бол се може јавити у врату, кичми, куковима или коленима, а добар део популације бол осећа и у малим зглобовима попут зглобова руку. Не би требало занемарити ни бол у мишићима. Појам бола је веома широк, али ћемо се овде усредсредити на бол коштано-мишићног система.
Ако бол настане као последица мање повреде, обично прође спонтано у року од неколико дана. Али бол који траје дуже је сигнал да постоји озбиљнији проблем и захтева пажњу лекара.
Важно је обратити пажњу и на друге симптоме или знаке који се могу јавити уз бол:
- Осетљивост на додир
- Укоченост
- Губитак покретљивости
- Појаву црвенила, као упала
- Оток
- Повишену темпеатуру у пределу бола
Први проблеми се јављају већ у тридесетим да би се проблем с коштано-мишићним системом погоршавао с годинама. Фактори ризика за обољења су и године живота, пол (жене су подложније овим обољењима, а не зна се зашто) као и повишена телесна тежина.
Повреде које се јављају код спортиста повећавају ризик за озбиљна стања која могу настати као последица понављаних оштећeња ткива.
Поједина занимања такође повећавају ризик за настанак озбиљнијих оштећања зглобова, тетива или мишића. Својим понављаним притиском на одређени зглоб, појачавају стрес и повећавају вероватноћу за оштећање ткива.
Нажалост, и сама генетика игра битну улогу у вероватноћи настанка хроничних обољења кости и зглобова, повећавајући вероватноћу добијања обољења попут реуме, Бехтерoве болести или Остео артритиса.
Код хроничних промена на костима и зглобовима, временом проблем постаје озбиљнији, па тако и приступ лекара овом проблему постане комплекснији. Најпре се мора обавити серија дијагностичких тестова и процедура, које не само да коштају пуно већ и одузимају доста времена.
При доласку код лекара обавља се физички преглед и процена стања, а могу се обавити и лабораторијски тестови, снимање рентгеном, магнетном резонанцом.
По обављеним анализама лекар се у терапији бола може одлучити за неки од приступа лечењу.
Медикаментозна терапија код које се примењују лекови из групе НСАИЛ (Нестероидни антиинфламаторни лекови) смањује бол и упалу, али се не препоручује употреба на дуже стазе због могућих проблема са желуцем. Не препоручују се пацијентима старијим од 65 година.
Код блажих форми у којима није дошло да значајнијег оштећења ткива препоручују се препарати у виду масти или гела (боље упијају),чији је главни циљ заустављање упале и смањење бола.
Данас постоји и велики избор препарата који неутралишу бол, али би требало издвојити групу препарата базираних на харпагозидима из Ђавоље канџе у облику капсула и гела. Делују на бол,смањују упалу, не иритирају желудац нити доводе до крварења желуца, а главна предност им је и дужа употреба.
Препоручују се код јутарње укочености, артритиса, реуме, код болова у кичми или коленима. Могу их користити спортисти као и старији пацијенти.
Остале терапије подразумевају физикалну терапију (готово обавезно), а код неких болести се чак примењује и хируршка интервенција.
За ублажавање проблема свако може да уради и следеће: да смањи телесну тежину, крене на пливање или у шетњу, поправи положај у коме седи.
Пише др Александар Ђокић
