У Београду према последњем попису становника из 2011. године живи око 16,4 одсто старијих од 65 година. Готово половина од тог броја ће се подвргнути некој хируршкој интервенцији-операцији у старијем добу. У наступајућим годинама се очекује пораст броја старијих од 65 година, а самим тим и њихових потреба за хируршким третманом.
Старији се суочавају с повећаним ризиком од појаве компликација током или након оперативног захвата. То може бити постоперативни делиријум где код неких пацијената долази до конфузије и дезоријентације и може трајати недељама. Такође, може доћи до постоперативног когнитивног поремећаја (POCD) који се карактерише дуготрајним проблемима с губитком памћења, прихватања нових информација и могућности концентрације. Зато се треба обратити доктору специјалисти анестезије и реанимације и поставити сва она питања која вас брину и на која желите да добијете одговоре.
Уместо вас обратили смо се професору др Драгану Павловићу, који је успешно, деценијама, многе наше суграђане уводио и изводио из анестезије. И сам од скоро пензионер, може да дâ најбоље одговоре на питања у вези с анестезијом у трећем добу.
– Пре него што се одлучите на оперативни захват, разговарајте с вашим лекаром и сазнајте која вам здравствена побољшања доноси та операција. Такође би требало да разговарате с анестезиологом пре операције, посебно ако узимате више лекова за различита стања и болести које имате. Лекар специјалиста анестезиолог има много искуства у својој области и брине се о вама пре операције, као и након ње. Уколико патите од депресије, обавезно се обратите психијатру да вам дâ оговарајућу терапију. Депресија утиче на неповољнији постоперативи исход. Код постојања депресије може се дати препорука смањивања употребе седатива, посебно дуготрајућих као што су бензодијазепами. Не оклевајте да поставите сва питања – саветује др Павловић.
Од лекара и анестезиолога затражите одговоре на следећа питања:
- Како ће вам операција помоћи?
- Где ће бити спроведена?
- Које кораке би требало предузети пре операције?
- Да ли наставити с узимањем лекова који су вам одраније прописани?
- Да ли би требало узети још неки лек?
- У ком моменту самог оперативног захвата се даје анестезија?
- Која врста анестезије ће бити коришћена (општа, регионална, локална)?
- Ко ће вам дати анестезију?
- Кад можете разговарати с доктором анестезиологом?
- Који су ризици повезани с анестезијом?
- Да ли постоји могућност да се пробудите током операције?
- Да ли постоје посебне компликације анестезије у вези са старијим животним добом?
- Колико ће трајати операција?
- Да ли постоје ризици у вези с менталним функционисањем због анестезије?
- Кад ћете се пробудити?
- Да ли ћете након буђења из анестезије имати мучнине и повраћање?
- Да ли ћете имати болове након престанка дејства анестезије?
- Које лекове би требало избегавати у постоперативној фази?
- Кад ћете бити мобилни након операције?
- Да ли ћете моћи самостално да изађете из болнице?
- Коме да се обратите након отпуста из болнице уколико се не будете добро осећали?
- Кад ћете се осећати добро након операције?
- Да ли би требало да долазите на контроле?
Важан савет је и да саопштите које лекове и лековита средстава узимате, због могућности њиховог деловања на анестезију и операцију. Пилуле за спавање, лекови за депресију и анксиозност, као и алкохол дају повећан ризик за настанак постоперативних компликација.
– Лекар специјалиста анестезије и реанимације је ваш партнер у оздрављењу и не оклевајте да га питате све што вас занима, као и да му дате све важне информације које могу утицати на ваше стање и саму операцију – поручује др Павловић. – Такође, важно је знати да у вашем опоравку учествују сви они који вас подржавају, веома је важно знати да имате подршку блиских људи.
