У Србији се у последње време граде нови и реновирају постојећи клинички центри, болнице и домови здравља. Као резултат напретка медицинске науке, лакше се дијагностикују и лече многе болести. Да ли то значи да су сада наши сениори здравији него пре?
Демографски подаци говоре да је просечан животни век у Србији у 21. веку значајно дужи у односу на претходни век. Мушкарци сада живе 73, а жене 78 година, док су рецимо давне 1952. године мушкарци у просеку живели до 58. а жене до 61. године.
Новија истраживања говоре да је Србија шеста по просечној старости становника (43 године) и то алармира целокупно друштво и стручњаке да треба што пре предузети свеобухватне стратешке мере како не бисмо одумрли као нација.
Подаци из ових студија имплицирају да су наши сениори дуговечни. Чињеница је да је општи квалитет живота бољи (живимо у становима са грејањем, имамо топлу воду, струју, имамо довољно хране…). Али да ли је за дужи живот пензионера заслужна боља здравствена заштита? Тачније, да ли су сада здравији него некада?
На то питање је тешко дати одговор пошто дуго година није рађено опсежно истраживање на територији целе државе. Повремено се појаве анализе уско везане за поједине болести, најчешће се говори о дијабетесу. Зато смо узели за пример Београд, у коме се налази највећи број клиника, болница, лекара.
У оквиру Градског завода за јавно здравље у Београду већ десет година постоји Канцеларија за здравље старих, која има најбољи увид у здравствени билтен наших сениора пошто прати рад здравствених установа у граду у циљу унапређења постојећих ресурса намењених старијим корисницима, као и унапређењу здравља старијих.
– Здравствена заштита сениорима у домовима здравља пружа се у постојећим организационим целинама које пружају услуге одраслом становништву, и преко изабраног лекара. Службе у дому здравља које пружају здравствене услуге старијима и социјално угроженим групама су у области кућног лечења, поливалентне патронаже, делатности социјалног радника и психолога. Њихове услуге се пружају тимски, у сарадњи са изабраним лекаром. Услуге старијима се пружају и у превентивним центрима. Ипак, овај тимски рад није развијен подједнако у свим домовима здравља. Због све већег пораста потреба за здравственом заштитом старијих, наведене службе не располажу довољним бројем кадрова, потребне опреме и неопходна су возила за теренски рад. Обавеза је да једна старија особа буде посећена најмање једном годишње од стране кадрова у патронажној служби, ако је у таквој потреби, о чему се води посебан регистар. У посебним случајевима остварује се сарадња са општинском службом за социјални рад, са Црвеним крстом и невладиним организацијама у општини – наводи доктор Ирена Џелетовић Милошевић, руководилац и оснивач Канцеларије за здравље старих.
Она наводи да објекти домова здравља нису довољно адаптирани за пријем старијих становника и теже покретних особа, посебно оних у инвалидским колицима. Посебно питање је и постојање тоалета у домовима здравља за инвалидна лица.
– У домовима здравља не постоје посебно издвојене просторије, опрема и кадар намењен за здравствену заштиту старијег становништва Београда – каже наша саговорница.
Када се говори о здравственим установама које пружају секундарну здравствену заштиту (институти, болнице, клинике…), ни ту није сјајна ситуација. Не постоји довољно посебног простора, опреме и кадра намењеног старијим особама.
– Позитиван пример препознавања значаја специфичности здравствене заштите за старије остварен је у области менталног здравља, тј. у Институту за ментално здравље у Београду. Тамо је формиран Кабинет за треће доба, као специјализована јединица за старије становништво. Кабинету је додељен одговарајући простор за амбулантне прегледе и интервенције, радни кабинет и простор за особље, радне и тимске састанке. У опремљеном простору ради кадар који пружа услуге у области здравствене и социјалне заштите – напомиње руководилац Канцеларије.
Када су у питању клиничко-болнички центри, од четири постојећа само у два већ више деценија постоје посебно намењени капацитети за старије пацијенте, и то са укупно 137 постеља у стационару и само три постеље дневне болнице, иако на Клиници за интерне болести старији пацијенти чине 48 одсто стационарних пацијената, а на Клиници за хирургију старији чине 36 одсто стационарних пацијената. Друге стационарне здравствене установе за болничко лечење старијег становништва, које чини велики део стационарних пацијената, решење види само у проширењу простора, већем броју запослених и новој, ејџ-френдли опреми.
Последња анализа Канцеларије за здравље старих показала је да је сваки четврти становник Београда старији од 65 година био на болничком лечењу током 2017. године.
– Стопа хоспитализације је порасла у последњих десет година. Некада је од 1.000 сениора њих 202 било на болничком лечењу, а сада је тај број 251. Најчешћи разлози болничког лечења су болести система крвотока: апоплексија, акутни инфаркт миокарда, стезање у грудима, као и прелом бутне кости и катаракта. Број хоспитализованих због тумора је скоро удвостручен у последњих десет година. Значајно је и повећање броја лечених због болести мишићно-коштаног система и болести система за дисање, док је преполовљен број пацијената на болничком лечењу због болести ока. Мушкарци чешће користе болничку заштиту (стопа хоспитализације је 296/1.000) од жена (219/1.000) – објашњава помоћник директора за делатност социјалне медицине Градског завода Београд мр. сц. др Светлана Младеновић Јанковић.
По њеним речима, због повреда је у 2017. години у болницама лечено 4.095 Београђана старих 65 и више година, а стопа хоспитализације износи 15,1/1.000 и има тренд раста. У овој добној групи стопа хоспитализације због повреда је већа код жена (17,1/1.000, а код мушкараца 12,3/1.000), а доминира прелом бутне кости.
– Од малигних болести је те године оболело 6.158 Београђана старих 65 и више година. Стопа морбидитета од малигних неоплазми је 2.266/100.000 становника и четири до пет пута је већа од стопе у добној групи од 20 до 64 године. Стари највише оболевају од карцинома органа за варење, коже, органа за дисање, дојке и карцинома мокраћног система. Од малигних болести у 2017. години умрло је 3.607 становника Београда старих 65 и више година, од којих 1.065 од малигних тумора органа за варење, а 800 од малигних тумора органа за дисање – наводи Светлана Младеновић Јанковић.
Надлежни из Министарства здравља заиста чине све што је у њиховој моћи: организују се бесплатни превентивни лекарски прегледи, купују се нови апарати, реновирају или граде нове болнице и клинички центри. Увођењем електронских рецепата покушавају да смање гужве и чекања у домовима здравља. Раде онолико колико могу, јер све зависи од буџета. Због истог тог буџета наши лекари и стручњаци масовно одлазе на рад у иностранство, где су боље плаћени. Остаје нам свима да се надамо да ће неко следеће опсежно истраживање показати да су пензионери постали здравији. И да има ко да их лечи.
