Можда генерације које су радиле у периоду када је наше друштво било социјалистичко, где је поредак био заснован на већој социјалној правди, немају овакво лично искуство. Али, сигурна сам, велики број жена које су скорије отишле у пензију добро познаје сценарио с почетка текста зато што су га осетиле на сопственој кожи. И сада трпе последице тог дугогодишњег неправедног поступања и доживљавају нове облике дискриминације.
Посебно бих истакла изазове с којима се суочавају жене пред пензијом. Оне су у свакодневном ризику од губитка посла, а њихово поновно запошљавање прилично је тешко. Разлог не мора бити пример дискриминације, али јесте њена последица.
Подсећам да су се и прошле године Поверенику за заштиту равноправности због дискриминације више обраћале жене. И то управо у области рада и запошљавања. Не треба да помињем да су жене врло често биле вишеструко дискриминисане: због година старости и због здравственог стања, инвалидитета, националне припадности…
Важно је знати да неједнакост у висини пензија јесте последица бројних неједнакости у младости против којих је неопходно да се свакодневно боримо.
У ранијем периоду није постојала институција Повереника за заштиту равноправности, нисте имале коме да поднесете притужбу. Можда нисте имале или нисте пронашле одговарајући начин да се изборите с тим неравноправним положајем? Данас имате и законе који забрањују дискриминацију и институцију на чијем сам челу, али и искуство. Позовите се на сопствено искуство и дајте подршку својим ћеркама, унукама и млађим пријатељицама да пријављују неправду, јер од тога зависи њихова будућност и квалитет живота у старости. Не дозволите да и наредне генерације жена које се буду пензионисале трпе последице дискриминације у виду све већег сиромаштва у старости, али и социјалне искључености.
