Просо је житарица на коју су многи заборавили, а њене благодети по здравље су бројне.
Док у јелима при избору здравих житарица користимо најпре пиринач и хељду, од проса се могу направити разна слатка и слана јела. Просо се користио првобитноп у Етиопији пре око 10 хиљада година, а ова житарица се могла пронаћи и на трпези древних Кинеза.
Садржи бројне витамине и минерале, а посебно се издвајају витамини важни за лепоту – А и Е (иначе ретинол ацетат и токоферол ацетат).
Због тога се просо користи и у служби лепоте, односно неговања изнутра јер су ова два витамина важна за јаке нокте, косу и успоравају процес старења. Просо такође има и антиоксидативнодејство и смањује негативан утицај слободних радикала. Богат је и витамином Б који је важан за одржавање функционисања мозга, али и за кардиоваскуларни систем и процес варења хране.
Од минерала у проду најзначајнији је магнезијум – око 83 мг на 100 грама проса, што се сматра 21% дневне потребе. Заједно са витаминима из групе Б, магнезијум помаже у функционисању кардиоваскуларног система, а такође помаже да наше тело буде енергично и активно, али и смањује непријатен грчеве у мишићима.
Додатна предност проса јесте да не садржи глутен, па га могу јести и они који су осетљиви на глутен или имају целијакију.
Просо се сврстава у сложене угљене хидрате, који не изазива нагли скок шећера у крви и помаже да дуже останете сити, што га чини сјајном намирницом у многим дијетама. Истраживања америчких наулчника показују да просо може допринети смањењу ризика од од дијабетеса типа 2 (истраживање објављено у часопису Фронтиерс ин Нутритион). Још једна предност ове житарице јесте смањење надимања и подстицај варења хране.
Ипак, важно је да не претерујете јер просо у великим количинама може да изазове отежано функционисање дебелог црева. Али у умереним количинама је сјајна намирница. Истовремено, просо има благи диуретички (диуретички) ефекат, који уклања соли из бубрега и смањује ризик од каменца.
